Srpski sion

С тр . 322. „СРПСКИ СИОН." В Р . 21.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ПОЗДРАВНИ ГОВОР ПРЕОСВЕШТЕНОГА ГОСПОДИНА ЕПИСКОПА БАЧКОГ Г&РМАНА 11&1111 изговорен у катедралној цркви новосадској приликом свечаног уласка свога у Нови Сад дана 15. маја 1894. г. Побожни клире и пароде, много иоштована готодо! име Бога Ода и Сина и Св. Духа дошао сам и узишао на овај свети престо Архијерејски, за којим душа

моЈа ниЈе чезнула никада, него ме јеуњ увело благо п])оизволе1ве непостижног савета Божјег. Па и сада велим, и увек ионављам: Благословен Бог наш! Слава и хвала ми лости Његовој, која се тако богато излила на ме незаслужнога; слава и хвала Слову Његову, које ме из реда иевиђених и неугледних призва у високу службу апостолску; слава и хвала Духу Његову Светом, који ме из скромие усамљености монашке изведе и ириведе овамо, у овај најугледнији крај српске Патријаршије наше, у овај дични народ српски, који ми је из времеиа мога овде ђаковања познат и омилио — овамо приведе и нодиже ме на узвишено место ово, са кога ја из свег срца, из све душе своје поздрављам и благосиљам Бас, мила моЈ - а чеда духовпа, и са кога ће свагда Пратити Бас благослов мој са тонлом молитвом, да и благослов Божји буде на Бама и на деци Башој, на домовима и пољима Башима, иа труду и делима Вашима, и да љубав братска буде међу вама, и мир Божји свима Вама! А с Бама заједпо, љубезхга моји, нека је од мене срдачно поздрављеиа и благословена земља она, драга наша домовина Угарска, којој са синовњом оданошћу и љубављу приносим искрене свој 'е жеље, да она под Аггостолским жезлом узвишепога Краља нашега, Франца ЈосиФа I. и славно владајућег дома Његовог цвета и напредује у срећи и задовољству, у леној слози и добром споразуму синова својих ! Белик и важан је ово тренутак у животу моме, јер њиме ступам у нов живот,

у живот, који ми истина пиЈе стран и неиознат, јер сам га учио и нроучавао тамо у патријаршијском двору карловачком, но, кој'и ми баш с тога и са већом збиљом на сусрет изилази, што држим, да познајем важиост његову, познајем величину задатка његова и сву множину иотешкоћа његових. Дао Бог, био оваЈ* тренутак уједно и сретан час за ме и за богоспасајему ову Епархију Бачку — а ја не губим наде, да ће дело моје, на које дођох, бити благословено и успешно; не губим поуздања у милост Божју, коЈ - а ме је овамо довела, него тврдо верујем и надам се, да ће ме опа и од сада, у овом Иовом деловању моме управљати и руководити, и да пе ће дати, да силе моје клопу нод теретом узетих на се дужпости Архијерејских; не губим пимало од добре воље и намере, да се достој'но и нристојно одужим матери својој, светој цркви православиоЈ", коЈ 'а ме је светим крштењем свој'им духовно препородила, у спасоносној вери и науци својој однеговала, и живим духом својим задахнула па и високим достојанством АрхиЈ*ерејским украсила; да се одужим и милом народу своме, којега срце бије и у мојим грудма, кога је живот и вера, име и част и моја, паЈ "милиЈ 'а драгоценост. И у овом тренутку живл.е него икада до сада представл.а ми се слика прошлости црквепо-народиога живота нашега. Гледам славу цркве наше и величииу духа њеног! Гледам светитељско лице нрвог Архиепископа и просветитеЈ.а Српског Неманића Саве; гледам родољубље и ревност, озбиљпост и брижљивост нрејемпика његових, Архијереја срнских; гледам велељепне задужбине, величанствене цркве и манастире, храмове пуне народа побожног, осећам