Srpski sion

О тр. 496.

В р. 32.

осталом такође ниже уверити. Осим тога превод г. Ј Ж. иротиви се, као што рекосмо, и науци нрав. цркве, по томе је дакле јврес. По науци прав. цркве Богородица је д'кка и ире и после рођења, дакле приснод-ккл илити свагдашља дјева. У насловној изреци, којом се завршује кондак благовештенски, и која се често понавља у акатисту, овом дивном славопоју Богородици, црква је назива „невестом", што се има разумети као глорификација појма „дјеве", па кад је Богородица вечита дјева, онда је доследно томе и вечита невеста, пошто је била браку „непричастш". Реч иек'кстл већ и ио самој етимологији у словенском језику, као можда ни у једном другом, пуна је етичког значаја, што је г. Ј. Ж. бар као филолог требао у обзир узети, те не би дошао на онаку бесмислицу. Што се г. Ј. Ж. нозива на I. главу еванђелија од Матеја, одакле се но њему јасно види, да је невеста и да није невеста, на то имам приметити, да је овако тумачење од сгране једног лаика веома дрско и самовољно, и ,да је ту главу, као и остала мање јасна места црква протумачила, но да како у друкчијем смислу, него што јој га жели г. Ј. Ж. придати. Даље вели: „Оа овом је реченицом сродна по смислу ова: Р лд В иса царицс, литерод-кк* ственндА с/1дво, што је српски: Радуј се царице, ти славо од матере и дјевојке и т. д." Но ја ту не видим никакве сродности. Сродна би оној његовој реченици но смислу била овака: Радуј се царице, ти славо од матере и девојке, која ниси слава од матере и девојке! А сад да видимо, како се има упитна реченица превести ? Г. Ј. Ж. вели: „Словенски пријевод св. писма може се казати да је то исто што и матица, јер је сасвијем тачно преведен. а на гдјекојим је мјестима нротив словенске синтаксе сасвијем у духу грчком преведен. Дакле кад се што преведе са словенскога на сриски тачно као што је у словенском, онда мора то одговарати и науци богословској, мора одговарати тачно матици". — Ова тврдња не стоји, бар не у целини. Јест, да је словенски превод тачан, ал на многим местима баш са превелике тачности нејасан, јер често налазимо у њему хсгсу

речи и реченице, које су у „духу грчком" дакле „буквално' 1 на уштрб смисла иреведене, т. ј. налазимо многе „грецизме", а такав је међу осталима и у нашој насловној реченици. Па с тога, кад се наше црквено-словенске, нарочито литургичке или богослужебне књиге на српски преводе, није доста имати нред собом само словенски текст (као матицу) него и грчки као оригинал. Насловна реченица у грчком гласи овако: „ХаГре у6[!фУ) ау6[хфЕ1»т:е". Даље у грчком језику узцџод значи женик, убјхсртј невеста, дакле један корен за обоје; иуб^сргито; значи буквално: за мушку особу — онај који је без невесте, за женску — она ко.ја је без женика; прави је пак смисао ове грчке речи: нежењен, неудата, немачки ипуегтаћН;. Према томе ако би се за мушког моглорећи: женик безневестан (=неневестан), за женску таки израз у сриском не може имати смисла, т. ј. невеста неневестна, или што је једно исто безневестна, него невеста без женика, или правије „неудата". Грчки придев аубр-фгитое иреведен је у црквеннм књигама на неким местима са нжекФстнад а на неким са кЈЗиек^кстнал („егоже <иоли лмти ЕЕзнек-кстнЈА", слава 8. гласа у суботу на вечерњу). Према томе могло би бити као варијант и: Радбисд нск-ксто кезнек-кстнаА. У руско-немачком речнику пак од М. Ј. А. Е. ЗсћгшсН-а налази се овако: Безнек-кстнлА, а. (в1. = 81аУ18сћ) Јип§Ггаи. Г.", дакле сасвим нротивно значењу, што га је г. Ј. Ж. придеву нп«к'кстнаА дао. Из свега наваденог сљедн, да се насловна реченица има овако превести: „Радуј се неудата невесто". Руски нрота ј Михаил Рајевски у своме: „СгећеШис1| хит (Јећгаисћ (1ег огШос1охеп СћпзЈеп, аив с!ет дпесћјесћеп ШЈ1 Вегиск81сћ1.1§ип§ <3ез аИбкуЈвсћеп ићег8е1г1. . . . АУЈеп 1861." нревео је дотичну реченицу овако: „ЕгоМоске с1и ипуегшаћИе Вгаи1". (Стр. 39). Ја сам пак у своме „Молитвенику на потребу православних Срикиња. Панчево 1876." превео овако: „Радуј се вечита невесто", јер сам држао и држим, да је смисао један и исти, само, што ми се ова реч, коју сам ја употребио, чинила да је нриличнија за Молитвеник намењен Српкињама. Ј. ВунадиновиК. !Ј® Г