Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ДРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. јтедпици: Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић.

власник: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије

У Новом Саду у недељу 6. новембра 1894.

Г.ТнТ I ■Т|'Г»7Г»

МАТЕРИЈАЛИЗАМ И В'ЕРА. По немачком и руском прерадио Сава Теодоровиб, професор и катихета у кр. вел. реалци. (Свршетак)

Смеју ли дакле нротивници позитивне хришћанске религије и носле овога на сав мах викати, да је религијозност и искрено верско чувство атрибут само малих и незнатних духова? Па норед свих силних приговора, што но их је мржња, досетка, исмевање, и извртање против откривене хришћанске религије до сад иодизало, није се зграда верске истине са свога темеља ни за длаку помакла; дочим је откривена истина оне духове, који су се ње држали, чувала од заблуда пауке и научног исиишивања, као што јасна светлост морске светиљке лађару у тамној ноћи опасну близину обале показује, те га од морских гребена и шиљастих стена чува. — Наравно, — ко не&е светлост истине да види, томе ће све ово узалудно бити, јер у тога нема воље, да

се бољем поучи, те у љему нема ни главнога услова за веру. Материјализам је по својој суштини и нореклу тблуда човекова духа и то заблуда, која је по својим иосљвднцама врло штетна. Јер кад се по свету шири материјалистичка наука: да нема вишег духовног света и апсолутног духовног авторитета над овим видљивим свегом; да је човек прост конгломерат материјалних елемената, без икакова духовнога ириндииа и вишег онредељења у животу; да са фисичком смрћу апсолутно наступа крај целокушом бићу човека, без икакова опредељења у вечности, — онда се није чудити, што се атеизам и неверије у друштву све више шири заједно са својим природним пратиодима: неморалом, развратом, соддјалним нередом, содијализмом, анархизмом,