Srpski sion

Стр. 98.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 7.

стима ондашњег музеја. (Читај књигу нод насловом : „Јоапшв НагДшш Орега 8е1ес1;а — Ат8<;е1о(1ат1 1709" — стр. 478. а у другом ступцу.) Сем овог новда, од царице Јелене, помиње се и један византиски новац из половине V. века, који с једне стране овако обележје има:

Дакле опет грчки крст, као што се то у горепоменутој књизи „Агсћао1о§18с1зе8 ТУоИегћисћ" на стр. 589., у другом ступцу, лепо изображено видети може. Далеко би нас одвело кад би форму грчког крста из свију извора, који нам на расположењу стоје, потанко набрајали, а по којима се исти од искони употребљава. У осталом уђимо само, ма где то било, у православну источну Христову цркву, те прегледајмо ју широм, па, ћемо по иконама, књигама, св. утварима црквеним, као одеждама, стихарима, петрахиљима, орарима, убрусима и ДРЈгим стварима и иосудима, речју по свуда, грчки крст одмах приметити. Најпосле да наведемо .једну књигу иод насловом „Описаније Древиости Србски у св. Атонској Гори". Београд 1847, У овој књнзи прештампане су многе дииломе •— повел>е српских царева, краљева, деспота и других црквених великодостојника, српском манастиру Хилендару у Св. Гори дарованих, те ћемо од 18. па све до 67. стр. код сваке дипломе у почетку, и према потпису на завршетку, по свуда, видети слику грчког крста. А на страни 50-ој, пред следећим потписом: „Отефанх* к& <3Ха Кга Елгок^крни* црк и сал^одржкцк срћкЛ1е и грколЈк и Блкглро/их* "— стављен .је грчки крст овако:

Тс

Х с

ни

ка

Истоветни дакле као онај горе описани грчки крст, само што је овај овде изложени крст без круга.

* * * ■ ' ■ ''. -;М ! ' Т Спољашн.а форма оног крста, дакле, : који се грчким крстом зове, по горе наведенпм приликама већ иам је позната ; састоји се наиме из четири крака једнаке дужине ; те кад ово знамо, тек сад ћемо прећи на оно нитање, у почетку ове расправе стављено: како се вал.а прекрстити? На ово питаље овако одговара православна истрчна Христова црква по учењу евом: „Десном руком треба да чиниш крст, стављајући на чело три већа (прва) нрста, и да говориш: ко ил1А Отца. И за тијем спусти руку на прса у исгом виду и говори: и Омнл. А одавде на десно раме говорећи: н сватлги ) Д8\а, иреносећи уједно (руку) на. лијево. И кад си се ознаменовао овијем светим знаком крста, треба да завршиш овом ријечју : &иинћ". („Истина", лист за богословску науку и пастирску праксу. Трећа година. Задар 1888. Број 4. стр. 171. питање 51 ) Изрично се дакле прописује: да дољни крак крста спушта се на прса, јер само је онда изражена форма грчког крста, то јест, да су сва четири крака једне дужине. Дакле дољнн крак крста достизава прса. Ово добро треба упамтити. Тако налазимо и у грчком тексту ( тоу 9-сбраха), тако у латпнском (111 ресШз) а тако и у немачком (аиГ сИе Вгив!;). — Види књигу под насловом: ОгИшДоха СопГебаш СаЉоИсае аЦие Аров1;оПсае Есс1е8Јае Опеп<;аН8 — — ^гаНвкуЈае 1751. на стр. 102. питање 51. Не друкчије читамо и у руском катихизису од године 1715. „СОбВчјша ра'ди кскл^х уче« н'|'н> ПрИЛ6ЖафНЛ1Х Хј1СТ'|'аНСКИЛ1Х Отрокол^х" на листу д „на гнрси." Најпосле, и у мађарском тексту великог катихиса „1§аг уа11а81;е(;е1е а Кар-Ке1еИ когбп8е§'е8 е8 Аров1;оН Екк1е81апак'' — — Рев1;еп 1791. на стр. 68. а на нитање 51. налазимо у одговору верни превод: „гае11уе(1ге". Кад дакле са чела пустимо десну руку, изрично се, каже: докле ју треба снустити ? а сиустити ју ваља на прса. Па ипак шта читамо у Часловцу н Псалтиру ? Читамо то: да се дољни крак крста на трбух меће „полага'шх — — — кторое на чрбв-к на'шшх, еги>же достнза'етх нижши рогх крта".