Srpski sion

Бр. 16

„СИ1ГКИ СИОП."

Стр. 267

зајма онолико, колико они траже, а лрописаном хипотеком иокрити могу. ]1а шта значи, ондн фраза, да народ нема из фондова зајма колико би требало? Значп: једну демагошку неистину, обмаиу; значи демагошко улагивање „народу" с јрдне, а с друге стране дрско онтуживаље „ни крива ни дужна". Или г. Радикал мисли, да су фондови наши један новчани бунар, из којег сваки „из народа" има ирава да заграби онолико новца колико му треба, а не да му се даде онолико, колико му хшотека иокриши и гараншовати може ? / Сваки, којп тражи код фондова зајма, а пружи дово.т,ну гаранцију за тражени зајам, и испуни све услове на подизање зајмовне своте, сваки та.ј зајам и добије. иа ако хо]>е и нодигне. Онај — без разлике — ко нема те гаранције, и који не исиуни те услове, тај зајам не добије и не може га нп иодпћи. То је гола пстина. Многоме — па и Србнну — коме треба новаца, та истина неће прпјати Али, за то ће ппак она остати ,.иронис и обичај" код управе фондова, иа ма ова била — најрадикалскија Јер, ко би хтео друкчије мапнпулисати са фондовима и фондовскпм зајмовима тај би одмах добио — по прстима. — Кад се каже: ,,нитп нам се н најглавнмји иросветнп захтеви испуњују", те кад би у тим речима истине било. онда би морало стајати ово: 1. да се нриходи фондова п фундацнја не употребљују према „основној цељн" п определењу дотичних фондова, и фундација; 2., пли да се ти приходи не употребљују никако, т. ј. да се капитализују, а иросветне нотребе да остају не нодмирене. „Извештаји" уираве фондова, на и нанаднути, од г. 1893, доказују цифрама, 1.,да, се нриходи фондова и фундација троше ирема ,,'основно.ј цел.п" и опредељењу фондова и фундација; 2., да се троше у оној мери, у којој се тронгити и унотребити могу и смеду. Ако се то ие допада г. Радикалу, — томе није крива данашња управа фондова. Друкче неће моЛи чинити ни једна управа, ма која после ове дошла. Можда би и ми хтели и волели, да се капитали наших фондова и фундација, илн бар њнхови дохотцп, могу ставнти на слободно рас-

полагање управи фондова; како би се њима могла подмирнтн свака потреба у нашем народно црквеном животу, ма се она како изненада нојавила. Можда би и ми хшели н захтевали, да се дохотци .толиких фундацпја, па и њихови капитали, уложе у подмирење тако горучих иросвстних потреба, као што их заиста у нашем животу има; да се и један део капитала и клирпкалног, па н неирикосновеног фонда оцеии на то подмирење. Хтели би заиста, волели би то и захтевали би. Не од данашње управе фондова, јер управа фондова, јер саборски оддор ма који био, то учиннтн не може, јер нијо за то надлежан. Али: — то несретно: али! Да све то буде, не зависи само од нас, од наше добре воље, и очигледне користи од свега тога. Не. Наша жеља имала би да прође многе канале. 0 њој би имали многп факторн да кажу своју реч. Она бп се имала да измери на вазп многих преирека. И мн смо за данас тога уверења, да од те наше лепе жеље не може бити — ништа Ако нам г. Радикал, или ма ко, иокаже пут и начин, како би то све инак могло бити, али пут и начпн који би ус-неху одвео, ево главе, поклонпћемо им се, признаћемо сву величину п замашај такога дела. И, наша ће школа бити спашена: каша ће нросвота процветати, у колико то буде стајало до материјалних услова за то. Али, док тога свега не буде, дпк нам се не дозволи , да просветне н народно-црквене потребе своје можемо ма из којег фонда и фундације, кад год се која иоЈачи, иодмириги, иотиуно смо убеђени, да је н г. Радикал и „Застава" тако исто иотпуно уверени, да ће дотле много, врло много Дунавом воде протећи. А дотле? То је питан.е, на које треба одговора дати. Не идеалисањем с' фондовпма и Немањиним благом, те неоснованнм приговорима иротив данашње управе фондова и њезиног „Извештаја". Не насртајима на оне, који за просвету нашу више учннише нојединци, него бутун сва војска радикалска. Не; него одговора истинитог, реалног, стварног. Кад је у питању да 50 школа српских пропадне, ил' остане, а кад им клирикалнн и остали наших 7 мплијона фондова и фундација- не могу у помоћ прптећп и спасти их, онда се не трачи време на нпсање чла-