Srpski sion

НВДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ДРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОПОЈШЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОИ СВЕТОГ СИНОДА.

власнпк:

УРЕДНЛК:

Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије.

Протојереј Јован Јеремић.

7 Ср. Карловцима у недељу 30. априла 1895.

ЧОВЕК ПРЕД ШОДЕРНОМ НАУКОШ И ХРИШЋЛНСКОШ РЕЛИГИЈОШ. По неиачким и руским изворима прорадио Сава Теодорови$, нрофесор и катпхета у кр. ве.т. реалш. (Наотавак).

Но наравно јоиг далеко већма истиче се цнутарња и битна разлика између човека и животиње, кад посматрамо моралну, религијозну и духовну страну човечије ирироде. Но нретходно ћемо се обазрети на једну врло важпу разлику између човека и животиње, на способност говора. Говор је корелат мишљења; реч је само фиксирање појма. ирегнантан и конкретан облик мисли; с тога стоји говор човеков у унутарњој свези са духовном му природом, као са својнм условом; за то и не може бити говора о неком „животињском језику". Тако звани, „животињски језик" је гомила неартикулираних природних гласова, који дају израза осећајима и инстинктивним

тежњама, те но томе ннје спосооан за усавршавање; дочим је човетји говор увек артикулиран и као такав н »снлац идеја; јер реч без мпсли, која ,јој дпје садржину, не може се ни у једиом језику наћи. Но чујмо, како дарвинизам иостанак говора тумачи. Он вели: ,,пошто мајмуни у прпродном стању својим друговима виком знаке дају и опасности објављују, — то у опште не изгледа невероватно. да је нека необично мудра и мајмуну слична животиња ностенено дреку неке грабљиве животиње нодражавала, да би тиме својим друговима природу очекиване оиасности објавила. И то би био први корак к образовању говора. Пошто се затим глас све више и више унотребљавао, то су и гласовшг органи морали