Srpski sion

Бр. 18.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 307.

почаснијех консисторијских присједника са још два присједника, те је од сада консисторија састављена, нод предсједништвом енарх. епископа, од архимандрита, као нотпредсједника консисторије, два редовна плаћена ирисједника и четири присједника ночасна. — Унутрашња уредба кон систорије нормирана је носебнијем пословником, којије утврђен царском одлуком 24. августа 1870. Свештенство при енископији је ово: Преч. СераФим Калик, епископски синђел, редовни проФесор богословије и ректор богословског сјеменишта у Задру. Преч. Никанор Ракетић, еписконски синђел, редовни проФесор богословије у Задру. Настојатељ манастира Крке нреп. Јеротеј Цвијетић, јерођакон, економ богословског сјеменишта у Задру. Настојатељи манастира: 1. у Крки: г. Никанор РакетиК епископскп синђел; 2. у Крупи: г Прокопије Самарџић, игуман. 3. у ДраговиЛу: г. Силвестар Когавац, игуман. Свршетком г. 1894 било је у епархији далматинској и истријској : 3 манастира, 5 прото иренвитерата, 53 парохије, 3 капеланије, 80 цркава; 10.077 домова, 73.084 душа. Презвитера чина монашког 23, чина световног 49: ђакона чина монашког 2, а еветовног ниједан. Родило се у г. 1894 законите деце 2876, незаконите 228; венчало се првобрачних 497, а другобрачних 136; умрло је 1997. Прешло је у православну веру 21 женскиње ; а из православне вере 1 мушкиње и 27 женскиња. 0 богословском заводу задарском доноси Шематизам ове податке: Декретом Наиолеона I. од 19. септембра 1808. наређено је било, да нри далматинском епископу има постојати једна школа са сјемеништем ради обучавања православнога клира. Покушавано је било два нута, за вријеме Француске владе у Далмацији, отворити и уредити ову школу, али се није могло постигнути у томе пунога успјеха. Епископ Краљевић завео је био 1821. године школу за православни клир са три свештеника унијатска из Галиције, али срећом та је школа само кратко вријеме трајала, и одмах је затворена била. Тек 1832. царском одлуком од 30. септембра основан је био са именом клирикалне школе завод, у коме би се имали пзучити за свештеничку службу православни младићи, који имају позива за ту службу. Почсла је ова школа радити у Шибеиику 1833-34. шк. године, и по-

стојала је у Шибенику до краја 1840-41. шк. године. Кад је 1841 године иренесена била у Задар еиисконека катедра, нрешла је из Шибеника у Задар и та клирикална школа, гдје је постојала до краја 1863-61. шк. године. Највишом царском одлуком од 14. октобра 1860. установл.ено јевећбило, да се постојећа клирикална школа има реорганизирати. Ово је за тијем иотврђено било другом царском одлуком од 25октобра 1864. Потиуна реорганизација слиједила је ночетком 1869-70. шк. године услијед царске одлуке од 5. јуна 1869., и од пређашње клирикалне школе постао је данашњи богословски завод. Односни заводски устав одобрен је министарском паредбом 6. августа 1894. бр. 25607. Управитељ завода. Његово Преосвештенство госи. енархпјски епископ. Наставничко особље. Преч. Никанор Ракетић, егшскопски еинђел, редовни проФесор за исагогику са егзегетиком, црквенословенски језик и новозавјетно-грчки језик. Преч. СераФим Калик. енископски синђел, редовни ироФесор за црквену историју и црквено нраво. Преч. Стеван Јавор, свештеник, редовни нроФесор за иастирско богословље, лвтургику, омилитику и педагогију са методиком; учите .ч> црквснога иојања са нравилом. Преи. Кирил Митровић, јеромонах, суплент -проФесор за основно богословље, догматичко богословље, морално богословље и катихетику. Госп Гикентије Занела, доктор медицине и хирургије, сјеменишни љекар, иредавач пасторалне медицине. Госи. С. Ловрић, учитељ енологије. Слушалаца богословије било је концем шк. г 1894. у IV години тројица, од којих један из горњо-карловачке, а један из иакрачке дијецезе митрополије карловачке. У III години један слушалац и тај из горњо карловачке дијецезе. У П години осморица слушалаца, од којих један из горњо карловачке дијецезе. У I години 2 слушалаца од којих један из горњо карловачке дијецезе. Уз богословски завод ностојало је п „сјемениште". „Највишом царском одлуком од 5 јуна 1869. утврђено је 40 питомачкијех мјсста за младиће из далматинске и бококоторске енархије, који се спремају за свештенички чин, и који се у сјеменишту издржавају о државном трошку. Са приволом ц. кр. владе може бити примљен на издржавање у сјеменишту и сваки онај младић, којијевољан да илаћа прописану годишњу своту новца, а жели се посветити свештеничком чину.