Srpski sion

ВР. 18.

вж лицј еги; дк1)(анТ{ жизнк! н кмсти чело= к^ккх кх д8ш8 жик8'' ( Б б1т . 2, 7.). Бесмртност човекове душе доказује се на" више места св. писма. Тако се у књизи „Еклесијаста" каже: „И козкратитсд п())стк кх 3(Л1Л1о, гакоже и в*к и д8)(а козкрлти гса кх Богб иже п даде его" (Екл. 12, 7.). А и сами син божији И. Христос уверава нас о тој истини са сличним нагласком: ,,Не охсвоитка $ оувикл/лкмри^а т'кло, д8шн же не л»ог^фИ)(х оувнти; оувоитесА же наче / иог ^ цјлпџ и д8ш8 н т-кло ногбвитн ка гнн-к" (Мат. 10, 28); па и све ознаке смрти у св. писму сшарога завета као „преселења к одевима" ( Б б 1 т , 25, 8 срав. Пт1 15, 1 е!с.); све изреке св. књига новога завета о некадањој награди и казни човека носле земаљскога живота, доказују, да је наука хришћанске цркве о души у божијем открпвењу основана. Но сада настаје нитање, да ли та хришћанска наука о души може опстати и пред научним мишљењем, пред разумом и искуством, или противниди откривене религије имају право? Главни противници те науке су паишеизам и машеријализам. „Човек — вели иантеиста и идеалиста — је само дух; тело је произишло из духа и са њиме је битно једно; „тело" је само огрубели дух". Но овако- схваћаие човекова бића је апсурдно. Јер ако је тело еволуција душе, откуда онда фактична зависност духовнога жпвота. од телесних утисака и стања ? Нарочито, откуда онда иомућивања психичкога живота и разне душевне болести, као: лудило, блесавост, суманутост и т д. ? Како тумачи једнострани апстрактнл спиритуализам фисичку смрт? Зашто онда лора душа да остави тело, кад се тело до извесног степена разорило? Даљо, како тумачи та хипотеза иостајање појединих биИа, индивиЈуализовање органских живота ? Како се може делити што се има као једно замишљатп? (8. УоЈктапи: „^ећИшсћ (1ег Рвус11о1о§;1е уош 81ап(1рипк1;е с1ев КеаНбтив". Сб(ћеи, 1875. I. 117. сљ.). — На против, машеријалисша вели : „човјек је самоматерија; што ми назпвамо „душом", то је само утанчана матернја, то су само материји битно својствене особине и сме, то је само резултат састава материјалних елемената, из којих се човек састоји". — Сад нам дакле предстоји двојака задаћа: да најпре утврдимо нозптивнпм доказима хригиКанску иауку о души, и за тим да крптпчки посмотримо тврдње

и ириговоре материјализма иротив те хришканске науке. Нрво ћемо разјаснити п на чисто извести појам о души у опигге и о њеном одношају ирема телесном, — материјалном У ту сврху ћемо нретходно казати шта је „живот" и шта називамо „живо". ,Живим" називамо оно, што се миче и креће п то изнутра иа спољашње, тако, да је оно, што креће и оно,.што је нокренуто, .једно и исто биће. Од тога кретања, које иде изнутра, ваља добро разлнковати оно, које се збива усљед неког сиољашњег импулза, дакле усљед неког узрока, који с иоља делује. Орао н. пр. приближује се свом пљену помоћу снаге, која је у њему; на иротив,. камен долази к својој мети само усљед неког спољашњег импулза, некога кретања, које није већ по себи било у њему, но које му је саопштила нека рука, која покреће. Ми зовемо тело, које се само собом и изнутра креће, — организмом; а оно, игго се само усљед неког сиољашњег имиулза креће, називамо мехаиизмом. С тога је механизам, машина н. нр. вештачки удешен сат; јер кретање у сату, у машини, дано му ј ■ с иоља, а не лежн ио себи у њему. Организам је већ бнљка, живошиња, најпосле човек; јер све те твари имају саме у себи силу самосвој мпга к нетања. неко животно начело, које је основ" 'њЧШгапбића и радпностн. Где је дакле животна сила, ту је н нека унугарња радиност. Међу живим бићима на земљи разлику.јемо животну силу, животно начело у биљке, животиње и човека. У биљци показује се та животна сила растењем, храњењем н расплођивањем; она је унутарње и битно везана за органе н дејствује само преко органа и њихових хемијско-фисикалних састојака, снага п закона; а то жнвотно начело означавамо поближе као вегешамивно. Но то вегетативно животно начело сшоји вгЛ над простим снагама машерије, којима се оно но извесним, од творца опредељенпм законима. и целима служи. — Над вегетативном животном силом биљке стоји животно начело живошиње; јер се овде поред вегетативне радиности налази још осећање и својевољно кретање, па с тога назнвамо животно начело животиње сеизативним. И у животиње је као и у биљке животно начело везано за телесни организам и дејствује само помоИу њега; но њено дело-