Srpski sion

С ТР. 402.

к идеји јединства, и та се идеја развија и расте у току последњих 30 год. знатним успехом. Ако се сравнп англиканизам какав је био ире тридесет година с тим какав је он сад, то је разлика врло велика. Англиканизам је онда представљао скуп разједињених општина које су разбацане на све стране света, које међу собом ничег зајсдничког, оснм назива, нису имале, а при том свака ошптина живпла је сама за еебс, ио сопственим силама удсшлвајући жпвот свој. Тако стан.е ствпри било је врло жалостно и зато се почели усиљавати ,да се уједине, и та усиљавања, уродила су лспим плодом. Год. 1867 састао се првп сабор целе еиглеске у ламбетском дворцу архиепискона кептеберијског, и на тај сабор скупили се представници свију енглеских општина, који су за центрум свог једннства признали архиеиископа контерберпјскогкао патријарха цслог англикаиинма. Енглески сабори састајали се затим год. 187 4 . и 1888. постижућп све већс и веће јсдипство цркнено религиозно, и рсзултат тих сабора (плн т. зв. ламбетских конФеренцијај бво је, сједпњен.е свих енглески оиштина, не искључујући ни американску енискоиалну цркву из круга тога центрума. „Ако је за достпжење тог сјајног резултата" — говори кингстонскн архиђакон Бедфорд Джонс у свом писму у „ Д^ЖОКНОЕ К|И/ИЛ" — трсбало 30 година, то не трсба жалити се на то. Да иозпа и појми брат брата, да се изложе оп:пта начела за делатногт, да се прогласи целом евету учсње кога сс мп држимо п наша права па католички карактер енглсске оиштипе, — све то пије била мала сгвар п лак посао за енископе који се скупили са спим страна света."*) Тај рсзултат сједнњеног усиљавања у пределу англиканпзма без сумње има велик значај и за спољашљи и за унутрашњи жнвот енглеске ошптнне. Но ограиичити се тим резултатом није мо|уће, јер апгликанизам страда због унутарње несталности, за то му је пужна нотпора сиоЛ)а. Такову нотпору може он наћи само у сједињењу с више силнпм н сталним црквеиим организмом, п к томе су сада и уиравл.епа сва уеил.авања представника енглеске цркве. Где може паћи поднору? На то питан.е, исти архпђакон овако одговара: „Зар није настало врсме за то, да бн најблнжи еабор целе еиглеске позабавио се питањем о узајамностп с нсточпим прквама? *) Т! јс 01)| Ц' с 1) ТЈте§ од 2« ;ш;'нла

Ми смо видели недавно, како ее римски папа старао да се измирн с нским источним јерарсима, како је и попустио у корист националних обичаја. Чули се гласови о таковим његовим иамерама и с Енглеском. То јеу сваком случаЈу јакн доказ тога, да у грудима свпју хришћана расти жел.а за еједнњење, најпоеле, међу грчком н енглеском црквом мања је разлмка, него што је међу грч:;ом п рпчском! Рим је одавно био иепријател. обема. Снаком оценлењу дале су повод I новштипе 1'пма. Недостатцн псточних општина бнли су у главном резултати цепросвећсности н отуђсности, а не иамернп гресп, гресп против свста и знања. Зашто да се пе учинс пстинити кораци I; потпуном збпжењу с истоком и да се тим јединством прннуди и горди Гим иа сједин.еп.е с осталнм хЈшшћапским светом Ако би се образовао такав савез узајамиог оићен.а, скупио бп сс општи сабор, руско грчких и енглеекпх цркава п нуждан би био зазив свеошптсг сабира свију хришћанских цркава. те бп Гим дужан бно илн сагласити се тим, или ризикује, да сс покаже као шпзматик иред лпцем свог хрпшћапског свста. 11ијс нашс, да ирописујемо ток тога дслан.а блиске ламбетске конФерепције, ио ми се ш крспо на дамо, да ће мудри архијепископи и епископи скуппвшп се па конФсрснцију, позабавитн сс там, како бп уједпнилп далски исток и дллски запад, ради Хрнста п Његова еванђеља. То је нре свсгм. Затим ће, може бити, деца наша доживети тај дан, када ће се расејапа деца божија у свпм иародипм онштннама свп скуппти у једно стадо, под глав>м јсдног пастнра, п таким ће се начином нспунптн првосвепггепичка молптва Господа'*). Суштина овог разматран.а садржи се у жељи да би еве независне хришћанске цркве, кој Ч сад живе у разједињељу тим или на други начин дошле до сугласности међу еобом. И кад оне закључе савез међу собом, тај ће савез представљати тако велику снлу, да ће пред п.ом неопходно морати смирити се Рим, јер би му ипаче грозила опасноет да осгане у слабој ман.ини, против кога ће при том бити још п историја и глас важнијих хришћапских народа. Мисмо не једном исказивалн ту мисао, која све више и више улази у душе хришћанских народа, и ако иапске енциклике о сјединењу цркава послуже к оживлсњу и развићу те идеје, то оне *) СЛшгећ Тппев од 26. апр. чланак „Шиоц оЈ Сћп8(епс1ош *