Srpski sion

\ЈТР

. 622.

ДЛЧ1СКИ СИОН."

Кр. 37.

Отеван Војнић, који је краља у пме вармеђе, шасланства дрквених и грађанских ноздравио Његово Величанство одговорило је, у верном преводу сриеком, овим речима: ОдговарајуКи дужноетима највитиег ми војништва радошКу са>1 ее нојавио у овој историјској вароши. Поднесите ноздрав и онима који су вас нослали. После тога држало је Величанство серкл. Ословио је великог жупана, Митрополита Часку и оцмах затим пристуиио је г. епископу Герману и немачки запита га: Ви сте од кратког времена епискон у Новом Саду. Како се осећате тамо ? Имате ли своје пастве и овде. Када Је епискои на то одговорио и приказао свештенетво, Величанство је ословило проту новосадског г. Ћирића и питало га: где је нрота. Краљ је после тога ословио и друге више личности и по том је изишао са перона усео на коња и кренуо се у варош. Чим је изишао била је прва реч , живио". Срби са свију страпа ирикупили су се пред жељезничку станицу у таком многоброју, да је живио највише одјекивало. Кроз дивно окићену и дскорирану Сенту прошао је краљ кроз главну улицу и отишао нреко ћуприје нраво у Банат, где се већ маневар одпочео. Са саграђених трибана и но главној улици искупљени многобројни свет, пратио је краља са узвицима „живио" и „Е1јећ," а за цело време владао је диван ред так.>, да је свако могао бити задовољан. У близину маневрисања није се пуштало и

толико се могло само видити како коњапици са коњима и целим ирибором пливају по Тиеи. По свршеном маневру држао је крал. мали одмор пред сноменпком нринца Евгена, одавде се кренуо у варош са целом дивизијом и приснео у 3 сата после подне. Кроз варош је Његово Величансто јахао у средини дивизије одпоздрављајући на поздраве подајника евојих. Одмах ио доласку после малог одмора био је ручак у хотелу нринц Евгена, где је краљ и одсео, на ком су учесгвјвали осим краљевске свите наш г. епископ Герман, митрополит Часка, векики жупан сенћански и градоначелник. Поред краља десно седио је војни миннстар Кригхамер, а до њега митроиолит Часка; лево Величанству седио је Фелцегм. Лобковиц а до њега наш епископ Ручак је трајао до 5 сати, после тог је држан војнички еавет. У вече је Сента била у сјају електричне светлости, а на банатекој страни приређеп је ватромет, кога је призор еа најлеппшм успехом био заиста пун чаробностн. Краљ је гледао ватромет са балкона свога стана. У пола девет сати.у вече Његово Величансво је оставило Сенту испраћен сјајном свитом и одушевљењем верног нодајништва свог. Тако ее свршило славл.е у доласку Његовог Величанства крал.а Франца ЈосиФа I. у варош Сенту, у коме је иравославље и Срнство па челу Његовог Виеокопреосвештенства Госиодина Германа Опачића епискона бачког, достојно заступл.ено било. — п - с.

Карловци, 12/24. септембра 1895. У питању „беочинске каје" хоћемо да иснравимо, за сал, само једну пеиеправну тврдњу у 105. бр. „Враника" и с њоме везапе комбинације. „Браник" тврди, да „пије патријарх и није саборски одбор хтео да ствар изиесс иред сабор", (наиме исцрнљив извештај и предлог саборског одбора са мшпљењем струковњака који је по закл.учку сабора од 2. новембра 1892. изаслап био, да извиди вредност каје), ма да је сабор наложио саборском одбору, да то има учинити још за заседања саборског у г. 1892. „Браник" то доказује овако: „Наћи ће се % можда когод, који ће пам на то одговорити, да то просто нису могли учинити за то, што је саб >р напрасно закључен. Но ми му на то одговарамо,

да то просто ниЈе истина, јер решење саоорско је донесено 2. повембра, а сабор је закључен тек 30. новембра, дакле пуне четир псдеље даиа касније, а и извештај изасланог новеренства свршен је на две недеље пре разласка саборског, па на послетку било је ошнте познато, кад ће се сабор закључити, те ио свему томе било је доволлш времена, да се ствар сабору на решење иоднесе. По то се све баш није хтело да учипи, јер се бојало, да ће ствар иред сабором пропасти, као што би без сумње и пропала, па се за то друга емицалица смислила." А све то итто „Браник" сад рече, — не стоји. Закључак сабора је донееен 2, новембра, достављен је саборском одбору 4. нов.; седница саборског