Srpski sion

Стр. 6<"6

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 40

Ако је г. Р. :шао, или само сумњао, да пок. III. приведепог мсста сказанија разумео и разуметимогао нијс, онда му га је требао разјаснити и иротумачити. Но за дивно чудо, г. Р, тога не учнни; он се израза „вкноутрк пас^а ' и ,,вкн'к пас^а" ни дотакао, о њима ни бар речице прозборио ннје. А управо ти су изрази кључ за разумевање, целог тог места и правила сказанија. Рекох већ, на чем оснива г Р. своју тврдњу о томе, да нрочитање или не нрочитање свих 17. Матејевих недељних јеванђеља зависи од Крстова-дна; наиме да он ту тврдњу своју оснива на сказанију, по коме се Лукино јечанђеље чита начаиа кх понед. по коздвиженУи крта" ц на 10. глави типика, по којој се исто јеванћеље чита нли Уаже по воздкнжжТн". Споменух, да г. Р. наводи за „пример" 1888. год. када су — из наведеног узрока — четир или боље три недеље јеванђелза Матејева — 15, 16. и 17. — непрочитана остати имала. Но ни дотично место сказанија, а ни 10 глава типика не говори о изузетку о томе, како бива у изнимном случају. На дотичном месту сказанија, као и у 10. гл. типика говори се у опште, говори се — тако да рекнем — о правилу, о то Мј како бива обично. 0 изузетку нак, о изнимпом случају говори баш горе наведено место сказанија, које је г. Р. нок. Ш-ку протумачити хтео. одноено требао. —

ХРИШЋАНСТВО (СВЈ Но у XIX. столећу су Абисинци такође стали зидати цркве од камена. Најлешпаје између њих она у Атегерану, коју је 1828. г. еаградио Сабагадис. Она је иосвећена светом Сиријакију, који је како веле, у четир годишњем свом узрасту жртвовао свој живот ради Христове вере. Дрква та дуга је 50 стопа, а широка 25; има облик правилнога четвороуголника, који је покрит сламом. Унутрашњи њезини зидови украшени су грубим живонисом, који представља алегоричке слике. сцене из Св. Писма, битке, разне енизоде из живота Сабагадисова; сва лица на сликама насликана су еп &се, пошто се, по мишљењу, Абисинаца, с проФилоса сликају само чивути II зли духови. Положај слика доказу.је, да

Па шта да видимо ? На томе месту сказанија није реч о множини, него од о једшиш; не говори се о четири, односно три, него само о једној недељи. Каже се јасно и разговетно, да ее У изнимном случају, онда, када је ,,вн-к пас^а" само једна Матејева недеља изоставити, да само једно недељно јеванђеље Матејево ненрочигаио остати има, на се чак изриком и ио именце наводи та недеља, то јеванђаље, каже се на име „никакоже \"01|лтк чксти« и т 31, седл !и= ца", а мало даље опет но ново „чктЕТсе тамо и сТа не(д)лТа ЈИа (т ) г о,еи>ва, Таже Т"е Ханаижи* ни . . . " Да се у изнимном случају доиста само једна и то 17. седмица, односно јеванђеље ]7. недеље Матејеве на своме месту читати не можс и не сме, ноказује и доказује и друго место тог истог еказанија. То место сказанија. — но нашем јеванђељу — гласи: ,,В8ди же в^кдо/ио, Таки) начинагтсА на ст8к> плс\8 Нианнх зач а. . И таки> держи ^ адх до наи П/АтдесАтнк1А и начинаггсл л^атдеи в' по1нд н., зач. ое: и вток. зач. I. и такш держи рАда до наи а'|. н начинаетсд Жарко, ва понед. В1. нли, зач к :. . . и таки> держи рАдх до нли 31.: сТа нла, 31 , чтетсд к' л <ар напреди, кх нла^х л8кинк1\х . . ." Ево и овде је једнина, реч је о једној недељи — ); с Т а нла, 31." — која се чита п в' Л1ар напреди, в' нла)(х л8кинк1\-а."

У АБИСИНИЈИ. так) Абисински вештаци немају нојма о перепективи; као што се види, они су се сликајући старали о том, да иредмети, које су они насликали, што више падну у очи, па зато нису штедили боја. Пошто су абисински храмови сазидани на узвишеним местима, то су они чисто утонули у зеленилу дрва, која замењују ограду. Споља су им здања окружена отвореном галеријом, а унутрашње устројство еећа пас на храмове првих Хришћана: оне препрате за мушке и женске, и онај ниски иконостас . . . Црквене утвари су као и у нашим нравославним храмовима, само је ковчег (ћивот) с именим светога, коме је посвећен храм, иозајмљен од Јевреја, иа и иконе сс одликују крајним сиромаштвом. Кад се сравне абиеинки богомази са руским суздалским молерима,