Srpski sion

С тр . 744.

НЕКА СЕ И ОВО ЗНА.

Позиато је истина, да нема дијецезе у пространој митроиолији нашој, која би тако бурну и јуначку прошлост имала, као што има дијецеза Карловачка. Њезипа јс историја испреплетена разним борбама и сваковрсним патњама, које датирају скоро од самог постанка њена, па све до дана данашњега. Поприлично удаљена од осталих својих друга, на осами. опкољена народима туђе вере и народностп, стојп ,она нопут горде и непомнчне клисуре, бранећи вековима част и образ вере и народа свога. Страшне грмљавине, непогодне буре н ветрови дунали су ночесто снажним валовима о то чврство стење и камење, али све то није могло нашкодити овоме тврдомтраду Христове всре, нити светлост имена и славе његове угасити. — Иа откуд то, да се је тај град ипак сачувао? Отуда, што је Нромисао бозкји хтео и досудио, да је овај, опасностима изложени град, вазда добио за врховне чуваре и пастире само праве и истинске слуге олтара божјег, племените и одважне бранитеље вере и пмена свога. Тако одговарају лознатија пера од нашега на ово иитање. А кад би нешто хтели ставити питање, на за што је баш ова дијецеза морала имати таку прошлост, то би добили овај одговор: „За то, што ова дијецеза лежи на западу српском свету, и што су већина тих нападаја били илод „хришКанске" љубави и милоште, језуитизмом оиојена занада". Но, све ове муке и невоље добиле су марљиву и вриједну кичицу, која ће их помно насликати, те потомству и науци као красни сиомен оставити. Нама није намера да ређамо те певоље, него ћемо изнети један догађај који се тиче српског православног свештенсгва у горњо-карловачкој дијецези. * ❖ ^ Године 1894. Фебруара 7. под бројем 13:3, издала је висока кр. хрватско-славонско-далматинска зсмаљска влада, одио за богоштовје и наставу у Загребу наредбу, адресовану на кр. земаљску благајну у Загребу, овога садржаја: „Гласом извештаја ововладинога рачунарскога уреда од 31. сечња 1894. бр. 900. получена је нршитедња на дотацији, осигураној земаљским прорачуном нотребштина ових краљевинах за годину 1893. на ноглавју IV. наслов

2. ставка 8. бр. 2. „сесијонална одштета гр. ист. парохијалном свештенству горњо-карловачке дијецезе", у знатном износу од 1.703 ®ор. 69 и., те ношто је одлучено, да се у будуће такова евентуална ириштедња на том наслову неће више до сада раздељивати на подпоре и приномоћи иојединим свештеничким особама (осим на уважење достојне молбенице свештеничких удовица и сирочади горњо-карловачке енархије, него да ће се из тих годишњих приштедњах мало по мало стварати посебан фонд за набаву ирикладних земаља у сврху надопуњења гр. ист. парох. сесија у горњо-карловачкој дпјецези ; иошто се надаље у тамошњем нологу већ налази приштеђена главница из сувишка гр. ист. парохијалиога намета гор. карлов. дијецезе у износу од неких 6.000 Форто се кр. земаљ. благајни налаже, да обзиром на горе иетакнуте околности споменуту приштедњу у износу од једне хиљаде седам сто и три (1703) Фор 69 новч. исилати, те на књижицу бр. 80.007. I. Хрв. штедионе у Загребу у горњу сврху користоносно уложи, исту у тамошњу похрану међу оиће пологе иреузме и након зарачунања и нроведсња ирописаним начииом у тамошњим благајничким књигама об учињеном овамо извести". У Загребу, дне 7. II, 1894. Гроф Куен-Хедервари с. р. Ко иоле иозна материјалне одношаје и нрилике свешћенства карловачке дијецезе, лахко си може нредставити, како је немило одјекнуо глас ове високе наредбе широм нространога карло вачкога Владичанства. Не беше та жалост можда због тога. што се по гласу наредбе неће од јако потноре и нрипомоћи делитп, већ због тога беше велика жалост и забринутост, колико свештеника, толико п сваког интелигентног и нравог нријатеља свештенства, што се навештава са овом наредбом, да свештеннци нс ће више сесијоналну онштету добивати, као до сада 200 Фор. годишње, но ће иста бити замењена еееијом у нарави. Какво зло, и какви би сс дарови овом наредбом свештенству срнском даровали, можда и против воље високе владе, то ћемо видети из мало ниже сноменуте, на Преузвишеног Госиодина Бана управљсне, заједиичке свештеничке представке, а за сад да наставимо ток овога догађаја. Чнм је стигао овај немили глас гордог Загреба