Srpski sion

Стр. 34.

„СРПСКИ сион^

ОКРУЖНИЦА. Свима окр. протопрезвитерима епархије бачне. К. 1811. ех 1895. Поводом увађаља нових образаца за матиде крштених, венчаних и умрлих, но којпма се од почетка текуће године пмају матице на српском језику водити, а у решење питања, да лп ће свештеници уписивати у матице имена онако, како их народ изговара, или онако, као што су у месецословпма забележена, — наређујемо, да се имена имају у матице уводити онако, како су нри самом светом чину крштења наречена, односно како су у месецословима убележена. У колико би нак ио изговору било какве разлике међу нравим крштеним ичен)м п оним. како то народ пзговара, има се и ово друго уз оно нрво име убележити под заградом. Што се Нреч. Вашој а иосредством Вас и свеиггенству нротопрезвитерата Вашег знања н набл.удавања ради ириоиштава. У Новом Саду, 2./14. јануара 1896. Герман Опачић с. р Епиикоп.

НЕЗВАНИЧНИ Д ЕО, М1ХАИЛЂ ВОЖИЈОМ МИЛОСТН ПРАВОСЛАВНИ ЕИИСКОП КАРЛОВАЧКИ, ПЛАШЧАНСКИ, КОСТАЈИИЧКИ, ПЕТ1Ч1ЊСКИ, ЛИЧКИ И КРБАВСКИ, ТЕ ИРИМОРСКИХ ГРАДОВА СЕЊА, РИЈЕКЕ И ТРСТА: часном и пречасном Свештенству и љубазном у Христу стаду свом: Христос се роди! Тим васионске Цркве наше ноздравом радосним, ево ме, љубљени моји, и опет међу Вас, да Вам свима заједно. и сваком иојединце, будем полаженик Божићп.е радости Ваше, која се па топлом сунашцу милости Божје блиста и нрелијева и у срцу и у оку. у куКи и ваи куће свнкога Вас и тамо, под Велебитом и Клеком, као и на извору Уне воде хладне, па дуж цијеле јуначке Крајине! Христос се роди, мили моји, и засја пам супце истпне и нравде, кога давпо и давпо очекиваху стари, да во тлик н скни

с<исртнои уснавану, нробуди свијест човјсчју на пови бол.и живот! Христос се роди и пукоше ланци ])опства |рјеховнога, а слободе златпе свапу нам дан ! Христос се роди! На свјетлости РоНЈдества Бзеговога прогледа заблудама и страстима гадним обпевпђело око духа л.удскога, прогледа и угледа тут, који води у дворове сјајне вјечних Божјих истина, угледа саму најчистију исшину, која руши идоле. кида негве и окове јазичничких ст])а сги и подзаконских разних обреда и и])оиовиједа слободу (Јоан 8, 32) и живош вјечни (Јоан 17, 3) А те истине, а ни нута до ње, није нознавао стари, иредхришћански свијет. Језичпици (незиабошци) признавали су више богова, виших и нижих, клањајући се разним идолима. А Рождеством Христовим лшогокожје Удолокх оупрлзнис/л, .вуди се ослободише идолоноклонства и ночеше исновиједати једнога истинитога Бога. Језичпици су држали, да је овај свијет ностао сам од себе или да га је иеко више и моћније биће устројило од вјечне материје (твари); Рождество Христово допијело нам је пауку, да је Бог створио свијет из иичега, једпом ријечи својега Свемогућства. Језичници су држали да Бог нромиш.ва и стара се о свијету, а хришћапска паука учи још, да се Бог стара и нромпшл.а и о свакол- поједином створу свом, а највише о човјеку. Језичници су држали, да је срећа човјекова овдје на земљи и у ироиадљивим земаљским добрима, а но иауци данас рођепога Снаситеља: не илии1м зд -к прекмванмраго града, но грАдЈЗфлгш кзкккВелгл (Евр 13, 14), немамо Овдје. на земл.и. сталнога боравка, јер је овај живот и свијет, тек понравка за онај вјечни живот и свијет тамо на небу. Од мпогих превратпих мисли и назора, Рождество Христово и Њиме доиесепа иетина небесна, ослободила је не само језичнике (незнабошце), по и Јудеје, тај Изабрани парод Божји, који је, и ако чувар вјере и једнога Бога, чешће се