Srpski sion

С ТР . 152.

„СРПСКИ СИОН."

БР. 10.

бран за етЈископа од епископа, монаха, грађанских власти, сенатора и народа. И на западу је народ имао у времену после Константина право учешћа у изборима епископа. У Африди је шта више народ имао ио некад п превагу, а било је случајева иу другим западним црквама, да су сами еииекопи ноиуштали народу. При избору Мартина епископа шурског народ је сложно њега искао за епископа Дефензор са великим делом еиископа у иочетку се противио том избору, али глас народа је одржао превагу ; епископи се прилагодише жељи народа и посветише Мартина. На то је налик, што је забележио Филосшорггф у својој историји (Тлћ. IX, с. 13). Он ириповеда, како је Демофил, еппскоп цариградски, отпшао са неким другим епископима, на које се сумњало, да су Аријевци, у Еизик да руконоложе епископа, али народ то није хтео допустити пре него што усмено и пнсмено не анатемишу Аеција и Евномија (Аријевце) и на основу својих привилегија није дао да се други ко постави за епископа, осим кога он (народ) својим гласовима уздигне и т. д. Доста ће бити и оволико примера за потврду тога, да је народ имао учешће у избору епископа и после првог васељенског сабора. Народ је дакле и даље бирао, али што касније, све се већма ограничава право простог народа и оно све више прелази на отменије световњаке, нобиле и примате. То се види и из ./о к. лаодикијског сабора, по ком Ћ да св пуку (оу^Хок;) не даје да бира оне ђ који Ле се на свсћенсчпво иосшавиши. Еако ће се схватити овај канон зависи од тога, какав ће се смисао дати речи б-^Ход. Т)и Сапдв у свом 01оззаг. аД зсггр. тесИае е1 т(. дгаесИаИз преводи је са р/ећз, што значи иук, у хришћ. споменицима често верни. По Вепзекг • ову речнику значи множина, гомила, свешина (уи1диз). У преводу др. Милаша преведено је са скуи свешгте. Ео узме да то значи (Бевериџе, који нреводи са ШгМз, Ван Еспен и т. д.) тај не гледи у том канону негацију народног права у опће, него права светине. Али да та реч не мора значити свешину, да се и у смислу народа или верних може схватити види се из 98 (111) кан. картаг. сабора, у којем управо ни не може значити друго, него народ , као што је и др. Милаш нревео (Установљује се и ово да народ (6-^Ход),

који нггкада свог иосебног еиискоиа није имао и т. д.) Тешко је одредити који би иревод, па према том које тумачење било тачније. По једном би се народ са свиуг лпшио изборнога нрава, но другом само прост народ. Али ма које од двога да су мислили оци саб >ра Лаодикијскога, и потоња пракса доказује, да је народ имао учешћа у изборима епископа, само све више и више отменији део народа. Овлада по негде обичај, да клир и отменији световњаци при избору еиископском тројицу кандидују, а ко нредседава (митрополит или најстарији епископ) једног од њих именује. Тај обичај добио је правни значај у 123 новели цара Јусшинијана. У њој се одређује, да кад се поставља епискои, тро.јцу имају изабрати клир и примати дотичног града, а Једнога од њих потврђује митрополит или епискои, који га рукополаже ( теИог ог(ИпеЛиг ексИопе е1 реггси1о огсИпапИв) .*) Могу и двојцу па и једног изабрати, а ако то не учине за шест месеци, консекратор сам нека бира и посвети епископа по својој савести (репси1о ргорпас аштае). То одређење потврдио је Јустинијан и у другим деловима свога законодавства (тако у 137 НОВели). (Наетавиће се). *) Чудно нам је, да еп. Никодим у најновијем својим Правилима с тумачењима (НС. 1895.) у тумачењу I, 4 и ако наводи у примедби тачан текст, преводп: и од та три лица тада ће митрополит са еиискоаима изабрати најдоетојнијег и постакити га за епископа. Од куд оно са еаискоан.иа ? Тумач јамачно узима, да се то има разумети, али то је питање. Томасин н. пр. на основу те новеле Јустинијанове и праксе африканске, галске, римске, апглик.-.неке па и неких источних цркава доказује, да се у старо доба сматрадо у тим странама, да је за хиротонију епископа доста Један епископ (о. с. р. 335 — 337). Свакако је потребно прво тачно превести, па онда тумачити, а не у нревод уносити своје мисли. ПРОПОВЈЕД у другу недјељу великог поета — 0 УЗРОЦИМА НАЗАРЕНСКОГ ОТНАДАЊА ОД ЦРКВЕ Говорио у саборној цркви карловачкој прота Јован ВучковиЂ. Ко И/НА Отцл М &К1НЛ И СК. Дд1ИНХ ! Огроман је носао саслушаванзв и испитивање разлога онијем иојавама, које нам прошле недјеље ударише у очи, када смо славећи славу Православија својега почели рашчишћавати рачуне са Црквом својом. Послу пак томе треба да се подвргнемо,