Srpski sion

С тр . 380.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 23.

томе познавању и узесмо на ум и нред очи само оно, што је написано у чланку г. Др. Брешћенског и у „посланици" г. „комисара' надбискупа Штадлера. Прочитасмо све то, једаред, дваред, иа и трећи иут. И не могосмо се отети иитању: „па шта ти људи хоће? Ко ће их разумети"? Тако је замотана реч г. Брешћенског, иснреплетена и завијена „посланица" г. надбискупа „комисара". Е, така је та нова тактика њпхова! Да г. Врешћенски није у кријумчарио у своје редке и реч о „поглавици" настира и научитеља, о „усредоточеном устројству цркве у насљедннку св. Нетра" као и г. надбискуп о „мајци и научитељици свих", — и реч првога и „посланица" другога изгледала би бар тако наивна, тако љупка, тако безазлена, нека појетичка екскурзија, којој циља ни сами автори незнају, као и многи песник на распасаном негазу што пе значему и зашто пева. Укријумчарене горње речи осигурале су г. г. авторе бар од тога, да им пи иаивност неће импутовати искреност. Оне их издају, и одмах се види с ким имамо носла Издао их је и „СНаешк" ђаковачки. У 10 броју своме препоручује он топло „Ва1кап" овим р^чима: „Оа рос!рипо ос!§оуага пазш ро1ге1»ата, ра ако је пједоуа ројауа 1опноп1 1 забггшот поуа, (о јв зата тгвао г хеЛја и пјети гхгагепа з1ага ". На, тек пх потнуно демаскује насловна слика па корицама „Балкапа". На отвореном Јеванђељу, пад речима: ск. и 8У. ЕуапШе1је, рукују се римски нана и упијатски бискуп (с брадом и брковима). Што је ирећутаио и притајено у речи г. Брешћепског и г. надбискупа, добило је потпуног свог израза у тој слици. Она врло јасно и сасвим искрено казује шта хоће „Ва1кап" и „Балка.н" ; ради чега је покрепут и пгта се смера њиме иостпћи. Унија. Дакле и онет унија! То је зар сва мудрост? То је зар једииство и братска слога, којој се иамењује Ва1каи" и „Балкан" ? Унијом се зар извршује нророчанство Господа нашег ИсуеаХриста? Унијом се зар достпзавају хришћапеки идејали? У унији зар јединство св. вере и Христове љубави? Не! УниЈа је трговина и ироста шпекулација са Христовом црквом и њезиним учењем. Унија је трамна са хриш-

ћанским догматима. Унија је игпоровање хришћанских истина, исмевање истинитог задатка Христове аностолске цркве. У нија је грешно дело руку људских. Њу је измислио Рим. да послужи папизму, па ма нод цепу самога хришћанства. Ми смо и г. 1894, у 33 и 34 бр. овога листа казали своје мишлење о јединству какво нам „у најлешпој златној чаши" нуди и данас „Ва1кап" и „Балкап". Казали смо на посланицу папе ЈГава XIII, Ргаес1агае ^га1и1аИошб, коју је те године папа издао новодом свога педесетгодишњег епископског јубилеја. Ни једне речи пе можемо ни дапас изменити. Одговарати и „Балкаиу" на његова преиемагања о томе јединству, држимо, да је без сврхе. У госиоде око „Балкана" нема хришћанског и јеванђелеког погледа на јединство Христове Цркве. 1Бима је нред очима римска столица, а не Христова Црква, римски папа, ане Хриетос. Нема у њиховом срцу хришћанске љубави и искрености, него су заиети страшћу службе своје нанизму, а испуњењи језујитизмом иренемагања и обмањивања у служби тој. С шаком „браћом" иреговарања нема. У Јордан најнре, па се оперите од заблуда н грехова учињених иротив Христове једне свете, саборне и аностолске Цркве. Пред Голготу, на покајте све грехове своје, које ночинисте хришћанству и Христовој невести. У Марчу, Дишиик, Ласовац, па се исплачите над жргвама вашег пехришћанства, вашег небратства. И онда тек приђите к нама: окупани, нокајани и иснлакаии. Мн ћемо вас дочекати оном искреном радошћу, којом је дочекао отац сина о коме нрича св. евангелист Лука. И онда тек можемо преговарати и говорити с вама о једииству и братској слози. Све штогод се у том погледу пре тога учини, биће звоио без клатна. Можемо нисати томове, иолемизовати до миле нам воље; мо жемо вас обавештавати, доказивати вам Можемо сву артију овога евета нотрошити и мастило сасушити око непрестапог нонављања свега што је до сад о заблудама папизма казаио н написано, и што ће се још у новој Форми, са старим и са новим разлозима имати и моћи казати. Но све би