Srpski sion

НЕДЕЈШ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЈШЈЕ КАРЈ10ВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА влаоник: * Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије.

уредник: Протојереј Јован Јеремић.

Ч11111111И1

У Ср. Карловцима у недељу 25. августа 1896.

мЈПГГЈТтГГ^

Један поглед на патриотизам у Хришћанетву. Приказао по равним изворима С. Араницки протопр. капелан (Свршетак) Па када је то у истини тако, како би се онда могло и помислити, да те љубави нема у српу Хришћанина, коме је врло добро нознат одношај н.егов нрема Богу, чији је поглед иа красоту природну јасан и одређеп, у кога је осећај према породици из које је ионикао, узвншенији, а чувство према друштву у коме је одрастао, куд и камо нлеменитије него у нехриш ћана. Јест све то баш доприноси да је у Хришћанина као таког овај ириродни осеКа) иреданости и љубави развијенији према земљи, у којој га је први зрачак сјајнога сунца обасјао; нрема народу, из кога је попикао; према његовој прошлости, садашњости и будућности.

Или би зар могао бити Хришћанин равнодушан нрема својој домовини и отачбини? Но у том случају, како већ рекосмо, морао би затајити и угушити ириродну и неоспориву чежњу срца свога; тада би се морао огрешити о ириродпу дужност, коју Хришћанство, као што нам је врло добро познато, ие само ие сужава нит обара, већ је шта више снажи, ојачава и освећује; а природпи је закон неносредно божански, те с тога свеопћи и вечан, обавезан за све без разлике, дакле и за Хришћане. Ошкривени хришЛански морални закон не може, као излив једпе исте вечне и непроменљиве божапске воље, стајати са оним у опреци, у колико би онда Бог сам себи иротусловио, шта више се сматра само као ближе разјашњење, нотврда и доиуна истога. Но што сваки без разлике мора, пО божјој вољи, да нрипада извесној државној заједници, да мора да живи у из-