Srpski sion, 26. 10. 1896., S. 10

Стр. 732

радње. Много је тога дакле измишљено, надувано, по некој екоро пизми или самовољи скројено, ненриродно, усиљено. Између осталога на нр., ради куријозума, самоово: Лазар, онај исти, који Чивуту продаје жито место да га посеје и т. д., допао је и тамнице, а брат његов Светозар свештеник, иа иснросио и кћер судчеву. а овај му је и даде!... Но нас се та страна романа не тиче и за то одмах прелазимо на питање: Је ли, можда, г. Томић хтео наш богословеки образовани свет, управо нашу Цркву, да поучи, како јој се ваља борити против најезде нововерске? Зар! Но своју „налицкану војску" и сам је пзвргао руглу, а о његову „Друштву добрих људи" опет ми не држимо — ништа, па ни онда, кад би и ми, као његов поп-Светозар. одступили од установа Цркве православне. Јер ће — нека само размисли г. Томић нека секта поетојати све донде, док постоје и свиколики услови, који су њу у живот привели и под којима она живи' и развија се. Што је пак у Лазаревцу ионикло „Друштво добрих људи," и што је у то друштво ступило. својевољно, неколико десетак сентименталних породица, тиме дакако да још нису „ни на једиој тачци и стамањене оне многобројне мијазме, које условљавају живот секте назаренске. Ту се, без сваке сумње, вара свако, ко би сверовао, да би такова „Друштва добрих људи", и ако ван домашаја саме Цркве, у чијем се крилу све то дешава могла угутнити и утаманити назаренштину. У самој ствари то поп Светозарово „Друштво добрих л>уди" имитација је донекле назаренскога друштвенога живота, и када би се ми угледали на назаренске друштвене установе, онда би тиме постигли баш иротивно: дигла би се цена нашега узора. Шта више, из те би се комедије могле још и богзна какве компликације изродити. Та „Друштва добрих људи" наличила би на „Со11е<па р1'е1а1Ј8" Јована Шпенера, оца немачкога иијетизма, праоца наше назаренштине: наличила би донекле на немачко-протестантске „црквице у цркви" (есс1еб1о1ае ш есс!е81а) легла мистицизма, квијетизма, сепаратизма, нароксизма! Томићев „роман", дакле, не може нас баш никако задовољити. Он не познаје ни назарене, а ни нмшу Цркву , и може користити само назаренима, а нами канда само шкоди. Је ли га г. Томић написао из симпатије нрема вери православној или према назаренима? — 0 томе може судити

како је коме воља, јер роман г. Томића тако је написан, да на то овлагаћује. И зато, — бол>е да није иаиисан. Викентије Фрушкогорац.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. (Седамдесетгодишњица митрополита Михаила.) Високопреосвећени митрополит београдски, господин Жихаило, на.вршио је 19. (31). августа о. г. 70 годину свога живота, а 14 (26) октобра, на дан Његова- досвећења за шабачког епискоиа, честитали су Му седамДесетгодишњицу многи иријатељи и поштоваоци. Високопреосвећени митрополит Жихаило је узоран Архипастир и родољуб, образован и као пчела вредан богословски писац, заслужан љубави и поштовања свакога ко га зна и нознаје. Сла>ва Му ! И Бог Му дао још дуга века !! (Саборски Одбор) држао је, нод председништвом Љегове Светости преузвишеног госнодина иашријарха Георгија , своје седнице у среду, четвртак и иетак ове недеље пре и после подне. Присутни су били чланови: високопреосвећени г. епископ пакрачки Жирон, преузвишени г. иодбан Дапило СшанковиК, впреч. г. архимандрит гргетешки Иларион Руварац и протопрезвитер великокикиндски г Борђе Влаховић, и г. Михаило пл. Рогулић, те народноцрквени секретар г. Др. Лаза Секулић, фишкал народно-црквених фондова Др. Михаило Полит и бележник г. Милан Меанџић. — Извештај о раду ових седница Саборског Одбора донећемо у наредном броју. (| Јустин Коњовић) члан Саборског Одбора, многогодишњи члан наших народно-црквених сабора и Саборских Одбора, после кратке болести преминуо је 21. октобра (2. новембра) о. г. у 5 часова после иодне у Сомбору, у својој 61 години. Тело честитога покојника опојано је и сарањено 23. октобра (3. новембра). Вечан му спомен и лака му црна земља! (Радаа архидијецезалних епархијских влаоти.) /. Архидијецезални административни одбор у седницИ својој држаној дана 7. (19.) октобра о. г., под предеедништвож Љегове Светости, иреузвишеног господина патријарха Георгија, решио је и ове иредмете: Позван је православни парох у Мшиколцу, да овож одбору поднесе потребан прорачун у погледу оправке трошнога крова на српекој православиој