Srpski sion

С тр . 848.

„СРИСКИ

Др. Стеван ПавловиЛ п Лаза ОбреновиИ; те народно-црквени секретар г. Др. Лаза СекулиИ н г. Милап Механџи% као перовође. (Саборски Одбор) држао је своје седнпде 12, 13 п 14 децеибра'о. г. нод председнигатвом Његове Светостн преузвпшеног господила патријарха Георгија Враиковића. Седнпцаиа су ирпсуствовали као чланови : високонреосвештенп господпн епископ пакрачки Мирон НмколиИ, впреч. г. г. архимандрит Иларион Руварац , протопрезвптер Ђорђе ВлаховиЛ, г. г. Др. Ника МаксимовиИ, Др, Теодор НедељковиЛ, Миша ил. Рогулип, те г. Др. Лаза СекулиИ и г. Милан МеханџиЛ. Седпице ће се наставити сутра и прекосутра. (Архидијецезалне епархијске власти) има ће евоје седнпце, и то: конзисторнја сад у среду, адмпнистративни одбор у четвртак (19. о. м.). (Избор митрополита у Букурештуј. На. месго тамошњег митронолита Генадија који је дао оставку, изабран је за новог митрополпта Георгијан. (| Кузман МунчиБ), народни добротвор, умро је у Вел. Бечкереку. Врли покојник је, у сиоразуму са својом супругом, завештао две стотине данаца земље на српске просветне цељи. Завештај ступа у живот но смрти супруге му гђе. Емилије Мунчпћ рођ. Векецке, која ће имати поблпже да означи определење тога завештаја, с којим ће у своје време иматп управљатп Саборски Одбор. Као што јављају, гђа Емплија, супруга премннулог народног добротвора Кузмана Мунчпћа, властнпца је н свог властптог великог иметка, те се је надати, да ће врла сунруга племенптог родољуба мужа, и тај свој пметак придружити завепгганом већ, на просветне српске цељн, иметку његовом, и тако подићп себц и своме мужу вечити споменик заједничког им родољубља и племенитости. Бог нека јој подари века и среће, па испунила очекивања свога народа. Врлом покојнику, мужу јој, иекаје лаказемља и вечан спомен ! Слава му! (Нова композиција.) Познати српски композитор у Београдз г , г. Стеван Мокрањац, компоновао је целу литургију, која је на св. Ннколу први иут појана у дворској београдској капели на потпуно задовољство свију слушалаца. (Духовни концерат.) Панчевачко српско црквено певачко друштво приредило је десети свој духовнп концерат 13. (25). децембра о. г. у дворанп светосавског дома тамошње српске иравославпе црквене општпне, у корнст спротињског фонда те општине. Распоред: 1. Лљвовт. А. Т.: „Отче наш," мешовити хор. — 2. Бортнлискж Дм.: Концерт X. „ПоЛте Богу нашему," мешов. хор. — 3. Мокрањац Ст.:

Слава п ннн'1'. „Тебе одћкнцагосл," — стпхира на иа вел. петак. глас 5., мешов. хор. — 4. Чаиковскш П.: „Херувимскал п Љ снб ," мепшв. хор. — 5. Топаловић М.: „Трмост. Успешв) Богородпце," глас 1. мешов. хор. — 6. Грпгорве†П. Г.: Концертнн псалам „Боже, Боже мој," мешов. хор. КЊИЖЕВНЕ БЕСТИ. Први Шематизам правоолавне српске епархије будимске за годину 1896. Саставио Георгије МарјановиИ, епарх. бележник. Издање епархнјске управе будимске. Штампа: Срнске Манастирске Штамиарије у Каровцпма. Стр. 112 По наредбп блаженопочпвшег епископа будимског Јеремије Мађаревића, а ревним заузпмањем и трудом протођакона и епархијског бележника будим. епархије г. Георгија Марјановића, добисмо, ево, и шематизам будпмске епархије. Од г. 1868 до данас ми не знадосмо како стојимо и колико се бројимо у тој епархији. У прев. решкрппту од 10 августа 1868 године додате^ су односне табеле о броју душа у целој нам митрополнји, н то „по политичком поппсу." По томе поиису било је тада у будимској епархпјп свега 21.464 православне душе. IIо шематпзму 1896 годпне ево изданом број сриских православиих душа у тој епархпјп је 9424 мушких и 9314 женских; свега: 18.738. У броју решкиптуалном, тек ако је врло мален број душа припадао другој народностн, а не срнској. Према томе, број српскпх православних душа што нам га први шематизам будимске епархије саопштава према броју решкриптулном, а после 26 годпна, значп, да је број нравославних Срба у будимској епархији много опао. Опао је директио према решкриптуалном броју са 2.626 душа, не рачунајући да је за 26 година требао нарасти. Немилн ови бројеви не значе, истина, да је Српство минусом будпмске епархије мање, јер немамо података о томе, где је тпх 2.626 душа и прпраст којп се за 26 година пмао показати, алп оии јасно говоре, да је број православних Срба у будпмекој епархији опадао у јакој мерп, и да је данас још у опадању. А то је, што нас доводи пред разна пптања, која ппсу утешна ни за тамошњу епархпју, ни за нас Србе изван ње. Родољубиву услугу би учинио онај Србин, који би стање нашег народа у будимској епархијн подвргао свестраној студпји, те иам одговора дао на интан.а: зашто је број православипх тамошњих Срба на тако малени број пао и докле ће то опадање бивати и можда морати бивати? Тачан п спгуран одговор на та питања бпо би несумњиво нуждан. Он бн нам могао дати