Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАЕНЕ ШИТРОПОПИЈЕ КАРЛОЕАЧХЕ.

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

СА БЛАГОСЛОВОМ СВКТОГ СИНОДА.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЂ.

У Ср. Карловцима у недељу 26. јануара 1897.

ГЕРМАНЉ 110 Б0Ж.10.Ј МИЛОСТИ ИРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП БАЧКИ, Свему освећеном клиру црквеном и свима православнима хри шћанима богохраниме епархије бачне мир и благодат од Го спода и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, а од Нас поздрав и благослов! Бити ће Богу угодио, а нама свима од велике користи, ако данас из овога светога храма Божјег собом ноиесемо што више огхога блага које нам је рођеље Спаситеља нашег Христа, Сипа Божјег, допело, и које се у овој Христовој православној пркви ради наше утехе н вечпе ереће чува. То биаго иикада пе тавни. никада не нропада, то је благо срна и душе, које се само истипитом вером у Исуса Христа, Сина Божјег стиче. Без тога блага пема правог ни трајног добра пи у појеДинца, пи у породици, па ни у пелом паР °ду; јер где пс иозпају и не поштују Бога, 1де нема душе ии савести, пи хритћаиеких осећаја, ту ћемо узалудно тражити добра и надати се чему бољему, јер Г У ,је царс-тво греха, у коме пема пичега светога ни частнога

То и јест оио, чега ради посла Бог Сина Свога јединородног, да нас изведе из ропства порока, и да нам новрати изгубљено достојаиство л,удско. Стапимо дакле и расудимо, како стојимо с вером и делима својима према Богу и душп својој, јер каква нам је корист, ако цео свет задобијемо, а душу своју оштетимо. Где су она златна времена када се је код нас више неиило небесно него земаљско благо, кад се је свако старао за душу, па није жалио никакве жртве, па ии самога живота, само да љу спасе. Ту су пркве од сребра и злата, а ми миоге своје једва одржавамо, да се не сруше. Ту народ гине за свето Еванђеље и веру

иравославну,

наши се неки одричу те

исте вере, па и мајчина млека. Ту се ноштују старији и памте речи старешина, а код пас се дапас једва и знаде ко је старији, а ко ли млађи. Ту су девојке чедне као горске виле, а ми се доста нута саблажњавамо гледајући нагрђена девојачка лица, и слушајући којекакве речи. Ту су момци скрсмни и трезвени, а ми се често ужасавамо, од гадне хуле и бестида. Ту