Srpski sion

*

с?

лскис*

Год. VII.

о

Чг

Број 8.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 24. фебруара 1897.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. Његово Високоиреосвештенство, господин епископ бачки Герман Опач.иЛ. благоизволео је свршеног богослова и изабраног нротопрезвитератског капелана у Сомбору Стевана Чамирага рукоположити дана 15. Фебруара о. г. за ђакона. Његово Високонреосвештенство господин, епископ вршачки Гаврило ЗмејановиЛ, на молбу и по овлаштењу Његова Високопреосвештенства господина егшскопа темишварског Никанора ПоттвиЛа, благоизволео је свршеног богослова и постављеног администратора парохије у Сараволи Душана Путника дана 15. Фебруара о. г. рукоположити за ђакона, а 16. и. м. за презвитера; а свршеног богослова и постављеног администратора парохије у Малом Бечкереку Светозара Јеврића дана 16. п. м. руконоложити за ђакона, а 17. и. м. за презвитера.

Бр.

15

тгрез 1897.

МИРОН,

по МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНЕ СРИСКЕ ЕПАРХИ.ЈЕ ПАКРАЧКЕ ЕИИСКОП, австријско-императорског ордена гвоздене круне II. степена каваљер, свему пречасном и часном свештенству Богом чуване епархије своје жели од Бога свако добро, а од смирености своје шаље братски поздрав и архипастирски благослов. Знаци времена у којему живимо, нису баш, пречасна и чаена господо и браћо моја, најповољнији.

Не можемо рећи то за опстанак Цркве Христове, јер Она је вјечна и несакрушима, ал' можемо рећи за н>ену науку, која не успјева у данашшем времену онако, као што би требадо да успјева у опште, а особито у животу онијех, који се у З^оспода Исуса Христа крстише и дјецом 3^ркве ЕБегове назваше. У таковом по унапре^ење и утврђење Цркве неповод.ном времену, дужност је пастира ВВених, да подобно уздигнутима на високо свјетилницима свијетле штојаче и сталније, јер попусти ли у таково доба свјетлост њнхова, то настаје по Цркву штета кудикамо већа и осјетљивија. Свјетлост та пастира Цркве Христове долази поглавито са њиховога хришћанскога свештенопастирскога живота. С тога, чим су дани за Цркву неповољнији, треба да је и живот пастира Њених свјетлији и пунији средстава, којима се по Милостп Божјој постизава и иојачава свјетлост живота хришћанскога. Једно од најуспјешнијих средстава у ту сврху јесте св. тајна ткајања. 1Боме се живот чисти и свјетлост живота хришћанскога подржава и умножава. И у