Srpski sion

с?

ЛСКИ си

Год. VII.

о

Број 18»

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛШЕ КАРЛОЕАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: - ' Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 4. маја 1897.

Исток и одношај запада према њему. Написао: Николај Коџебаш. — „Церковнкш Вбдомости". Православпоме је човјеку природније, да се интересује за исток него ли икојем другом Хришћанину. Називајућ се сином источне, православне католичке цркве и клањајућ се тројединоме Богу у храмовима, који су окренути истоку, он треба да и тијелом и душом својом тежи онамо, у тај далеки завјетни крај, гдје је, као сунце, које узлази на небески свод, засијало свијету Сунце Правде — Хрисгос. Он ваља да ноуздано знаде, да нам је благодатна свјетлост дошла с истока, а ие са запада, и да сеје неопходно нотребито пе нрестано обраћати извору те свјетлости, ради нравилнога развијања духовнога човјечјег живота. Та, црква непрестано унућује у евојим пјесмама Хришћане, да је исток — име Ономе, Који је обасјао тамни запад човјечје природе и ностао Снаситељ свјетски. То је име тако драго свакоме. да је заиста достојан пал?ње тај дио земаљске кугле, коју је ушло у обичај називати истоком. Рећи ћемо љешпе. Нема на земљи друге стране, која заслужује то-

лико велике чтажње, као исток. И стари се и нови свијег слажу, као што видимо из историје, у увјерењу, да је исток јединствен, чудан крај земаљски, који побуђивапте особиту пажњу појединијех лица и народа. Тежња запада иа исток — бјеше у овоме или у ономе облику стална у старим и новим временима — и њему је особито обвезан свијет ради већине онијех великих открића и проналазака, који уједно с Хришћанством положише основ нашој култури. Коме је непозпат онај основани на библији и наукама Факат. да је исток колијевка човјечаттства, нрадомовина свијех раса, што их има па земљи, а међу тима и аријске, којој припадају Грци, Словени и други европски народи? Расељавање народа послије зидања куле Вавилонске и велика сеоба народа. о којој говори историја, јасно свједоче, да је прадомовина свијех људи у свијету — исток. Истина,неки народи у старини, на пр. Грци, држаху себе за прасједиоце, урођеиике мјеста, у којијем становаху, али је савремена иаука сравњивањем знања о јези-