Srpski sion

С тр . 530.

„СРПСКИ СИОНЛ

Б р . 31.

АД Ш, С. зап. 147/116 ех 1897. 112 2 — 3 е Т Е Ч А Ј.*) На упражњено проФесорско место срнске учитељске женске школе у Сомбору за математику и нрнродне науке овим се отвара стечај. Изабрани нроФесор имаће дужност да предаје: математичне пауке: аритметику, геометрију и алгебру као и ириродне науке: зоологију, ботанику, минералогију, Физику и хемију с погледом на домаће пољоделске, занатлијске и трговачке прилике српскога народа у најмање 20 седничних часова. Са овим местом, ако је изабрани — за горњу струку потпуно оспособљени гимназијски или нрепарандијски пјЈОФесор, скопчана је годишња плата од 1000 Фор. а. вр., и \0 % те плате у нме станарине, после сваких иет година успешне проФесорске службе годишња повишица од 100 Фор. а. вр., а после 30 година службовања мировина у износу ностигнуте плате. Ако је постављени без проннсане потнуне квалиФикације, имаће плату од годишњих 800 Фор. а. вр. На ово место могу компетовати само они Срби (Срикиње) православне вере, који су стекли оспособљење за предавање односних гореиоменутих наука у којем свеучилишту, или у којем вишем иедагогијском заводу, или те науке у тим заводима слушали; алн првенство имају оспособљени за горње струке гимназијски, или препарандијски проФесори. За случај ако такових компетената не би било, имаће дотични постављени за годину дана положити испит за проФесорско оснособљење. Оспособљени ироФесор ће се у смислу школске уредбе сматрати за две године дана службовања као нривремено иостављени, а суплент се у опште поставља у привременом својству. Молбенице своје, којима се имају ирикључити: крштено нисмо, сведочанство о проФесорском оспособљењу, односно о свршеним наукама, сведоџба о досадањем службовању и најпосле о религијозпо-моралном и политичном поведењу — ваља *) Услед решења Ш. Савета под бр. 147/116 ех 1897 изгубио је важност стечај у Ор. 28. и 29. г Српског Сиона 1 " расписан ради попуњења ове катедре за мушку учлтељ. школу у Сомбору.

да компетенти (компетенткиње) поднесу подписаном председништву најдаље до 3. (15.) августа 1897. У Карловцима 14. (26.) јула 1897. Председништво сри. нрав. нар. школског савета. С Т Е Ч А Ј. 116 2-3 На упражњено учитељско место у Киш®алуби на српско-народној вероисповедној шкојш — стечај се расписује. Берива су следећа: учитељска плата 340 ф. ав. вр. коју своту добија из местне дркв. благајне у месечним оброцима у напред; у име ноФторне школе 36 Фор. из мест. иол. благајне у напред: за перовођство и рачуноводство — ако га води 20 Фор. Изабрани учитељ уживаће 3 ланца добре ораће земље, удобан стан, са две собе, кујном, комором, шупом, шталом, и иоред стана башту од 1 ланца и најпосле 4 хвата тврдих дрва. Од венчанице 40 нов. од великог укопа 40 нов. а малог 20 нов. од парастоса 40 н. Изабраном учитељу спадаће у дужност све дужности црквеног певца тачно обављати. Молитељи нека се обрате са добро инструисаном молбом на доле иодписаног председника. прикључивши докуменат, који ће доказати, да су вични и државном језику. Рок стечаја 24. августа о. г. но старом кал. у КишФалуби 13. Јула 1897. н. по. (Вагапуа ш. КГзМисћ) Роман Косић. председник школ. одбора. С Т Е Ч А Ј. 119 2-3 На новоустановљено учитељскв место на срп. нар. вероисповедној школи у Варјашу расписује се стечај. Плата је 300 ®ор. у готовом новцу, 20 кибли жита, 20 кибли кукуруза у нарави, 4 хвата тврдих дрва, г / 4 ланца баште ван села, за држање повторне школе, сваке друге године 40 ®ор., 1 Фор. од погреба кад буде нозван, слободан стан састојећи се из 3 собе, кујне, коморе, иодрума, шупе и штале, све под једним кровом. Поред стана башта од 150 квадрати. Учитељу у дужност спада предавање свих школ. уредбом прописаних предмета у разредима, које му школски одбор буде доделио; појање у једној певницииобучавањешколскедеце у појању. Компетовати на ово место могу само они, који су свршили сомборску препарандију и који владају мађарским језиком. ЈХична пријава ће се у обзир узети. Рок стечају траје до 15. (27.) августа 1897. Из седннце школског одбора држане у Варјашу 13. (25.) јула 1897. Коста Вујковић Живко Едодин перовођа. председник школ одбора.