Srpski sion

Вг. 1.

„ОРПСКИ СИОН."

Стр. 15.

лијона Пољака и толпко исто Чеха. Епископ Акт. Козловсгаг је уверен, да ће се започето дело милошћу Божјом брзо раширити. Извуреии сталном ексилоатацијом римских епискоиа, американски Пољади -католици ће се брзо прибити уз свога нацијоналног епископа. Надајмо се, да ће наскоро заједно с г. Козловским бити у Америци још п других епископа исте народности, да ће се појавити и чешки епискоин, и да ће ствар православпог католицизма процветати у Америци на славу Божју. И ко зна, можда ће и Пољаци и Чеси европски, видећи, како њихова браћа у Уједињеним Државама 'састављају автономне у истини католичке цркве, и они поћи за њнховим примером, што је у осталом веома могуће. Будућност почиње мало по мало, да открпва своје тајне. Надајмо се, молимо се, будимо на помоћи нашој браћи!" (Манастир Хилендар.) Митрополит Михаило упутио је прокурору руског св. синода Побједоносцеву писмо, у коме му је изложио бугарске махинацпје, како би манастир Хилендар припао Бугарима и уједно изнео жалосно стање српске цркве у Старој Србији н Македонији. То писмо митрополита Мпхаила учинило је дубок упечатак на руске највпше кругове. Побједоносцев одмах је предузео што је потребно код васељенскога патријарха у Царпграду, да се овај заузме за неоспорна права српска на манастир Хилендар, а гроф Муравјов издао је налог рускоме посланству у Цариграду, да иомаже праведиу ствар српске задужбине Немаљића. (Како ое у Русији марљиво ради) на подизању религијозне мисли и ширењу богословског знања, види се најбоље из јавних предавања, која се држе у ту сврху. Тако је у Москви свешг. М. Хитров 26. новембра држао своје друго предавање: „0 благодатном животу и молитви као његовој манифестацији"; 3. децембра је професор Московске академије В. А. Соколов говорио „0 сједињењу цркава;" 10. дец. је предавао вероучитељ техпичке школе Н. Виноградов „0 суштини Хришћанства"; 17. дец. је опет говорио вероучитељ Александровске војене школе свешт. Н. Добронратов о теми : „Хришћанско гледиште па смрт." Предавања се држе сваке недеље средом у дворани спиодалне школе црквеног пјенија. Не треба ни говорптн, да је дворана увек дупком пуна. (Напрсни крстови). 19. децембра ове 1897. г. навршило се управо сто годпна, како је рускп цар Павле I. установио златан крст као превишњу награду заслужним протојерејима, игуманима и ређе јерејпма. Златаи напрснп крст сеоски свештенпк

ретко је кад могао добити. Но откад установише позлаћени ?;рст од сребра, овај се чешће впдп на грудима сзештеника, који својој паствп с.гуже као иример својим животом, вером и чистотом. ОД АДМИНИСТРАЦИЈЕ, Молимо иоштоване претплатнике, да изволе иретилату за време обновити; а дужнике, да свој дуг изволе подмирити. Пречасном евештенетву Архидијецезе Карловачке До знања стављамо, да се код нас могу добити штампанн бланкети за годишња извешћа, која часна парохијска звања пмају подпети преч. протопрезвитератским звањима, а ова преч. Конзисторији. Бланкети су установљени наредбом преч. Конзисторије. Српска Манастирска Штампарија. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Бр. 2657. Е. К. 339 ех 1897. 1 1—3 С Т Е Ч А Ј расписује се на парохију III. разреда у Осретцима са експонираном капеланијом у Тишковцу, протоирезвитерата личкога Интеркалара нема. Рок пријавама до Сретенија 1898. Из сједнице Епарх. Конзисторије, држане у Плашком, 11. децембра 1897. М и х а и л Епископ. С Т Е ЧАЈ 218 з-з На упражљено учитељско место у Болману овим се расписује стечај: Плата је у готовом новцу 340 Фор. за редовиу и поФторну школу, 21 Фор. за иоФторну школу из политичне општине, 32 Фор. у готовом новцу за огријев учитељски, 10 Фор. за перовођство, од великог погреба 20 новч. од нарастоса 40 новч. од вјенчанице 20 новч. Осим тога уживаће 7. 64 П хв. кат. ланца земље, на коју учитељ порезу плаћа. Дал>е стан из 2 собе, куЈне, нодрума, штале и коморе, осим тога уз стан учитељски и врт за поврће. Изабраном учитељу у дужност спада све но закону иредмете предавати, дјецу у црквеном иојању учити, и при сваком богослужењу десиу пјевницу држати. Комиетовати могу само оспособљени учитељи, и који су из мађарског језика испит положили. Компетенти, нека се обрате са инструисаном молбом и свједоџбама на црквеношколског председника. Ј1ичне пријаве узеће се у обзир. Рок је стечају од 1-ог уврштеша у „Сри. Сиону" 6 недеља. Из одборске сједнице срп. прав. ошнтиие, држане у Болману 9. депембра 1897. год. Стеван Марковић Исо Дорић привремени учитељ и перовођа. цркв. шк. председник.