Srpski sion

О тр. 116.

„(ЈРПСКИ сион. а

В р. §

Запитајмо сада, што је Бог створио човека и иустио га да царује међу красотама створења? Хоћете ли одговорити: створио га је, да га уништи. Створити га, па уништини ни човека достојно не би било. Душа интелигентна, која сазнаје и осећа, дах Бога Вечнога, образ и подобије Његово да мора у гробу свршити! Тиме би и стена студена, која ништа не сазнаје нит осећа, сретнија била од човека! Осим тога напусти ли човек веру у будућност, радиће што му воља буде, јер се казне вечне не ће бојати; врлина дражи не ће имати, букнуће рат свију против свију, јер на ће бити морала, не ће бити закона ни поштења. Друштвени живот и образованост хоће будући живот, јер народи пропадају, у којима вера ова ослаби Чувени филозоф Шелинг вели : „Вера је истинита метафизика сваког народа. Из вере се рађа свака врлина, поштовање закона и љубав к отаџбини." Свеправедни Бог мора добро љубити, зло казнити, па ако је смрћу свему крај, где је казна, где ли награда? Где би била савршенства Божја, Његова правда, доброта, светост на мудрост, када би смрћу свему крај био 1 Где би била награда за јунаштво војницима, где за иожртвовање мученицима? (Бесмртиост душе од А. од Монтефелтра, „Орпски Сион" год. 1894.) Браћо драга! Да видимо, како нас филозоф Канш о овоме учи. Он вели: ,„Ј човеку је урођен морални закон, кога он треба да врши, осим тога урођена је у човеку и тежња за срећом. Ово није у човеку случајно, и као што све има свога узрока, тако и ово. Између вршења моралног закона и среће треба да ноетоји хармонија т. ј. да људи добродетељни благују као што заслужише, а зли да подносе заслужене казне Но у садањем животу, ми не видимо ове равнотеже између морала и блаженства. С тога је неопходни други живот за за гробом. неосходна је бесмртност за то, да би човек могао примити плату за своје дело. Бог, правосудан плаћајући свима по заслузи, створио је душу бесмртном." Пошто је душа. наша суштаство духовно, то се она не састоји из каквих делова, те се и не може распадати, а нод смрћу разумемо раснадање органичких делова; она мора дакле настављати своје биће. Њезино би биће једино Богом могло бити уништено, но Богу је нарав-

ствено немогуће то учинитв; и опет душа је бесмртна. Истину ову исноведаху и многи још гласовити научници, астрономи и филозофи. Коперник као Хришћанин био је врло побожан. Пред смрт мољаше речи оне од Бога, које је изустио Господ десноме разбо.јнику: „данас ћеш бити са мном у ра,ј\." Кеилер јавно је узвикнуо: „Велики си ти Боже Створитељу, и душа моја нека слави твоје име, као шго га и анђели славе." Волшер рече: „Билобинеобично, да се цела природа, све звезде покоравају вечитим законима, а један мали створ од пет стопа величине, да може на срамоту закона увек радити по својој ћуди. Будимо верне слуге божје." .Још Плушарх је о души овако учио: „Душа, само ако живи и после смрти, може примити награду или казну за дела своја. Јер, докле је на овом свету она се бори, као прави борац, а тек кад се борба сврши, она прима оно, што је заслужила. •' И многи још други великани. Религија чиста и права наука дакле не противе се једна другој; оне су посесгриме; погрешни само резултати науке и фанатизам долазе до сукоба. Сумње, мислим, више не може бити, душа је бесмртна. Није дакле смрћу свему крај. Смрт није вечити сан, него почетак бесмртности. За то, браћо мила, чешће помишљајте на смрт знајући, да је сваком од нас она неизбежна и да је час смртни неизвестан, а живот земаљски тренутак само, ког нам је Бог дао, да би се за вечност спремили. По закону римском у тријумфу ишао је за тријумфатором човек, коме је у дужност спадало, да му напомиње речи: „Сети се, да си човек." А то значи — и поред ове највеће славе не заборављај да умиреш. Када би и ми увек на уму имали значајне речи: „тешеп(:о топ", заиста не би живот овај проводили у безумл>у, већ би духовноме више тежили. Нека млада госпођа исповедила је своје грехе једном духовнику. Овај ју је разрешио од грехова, пошто се искрено покајала. Али јој је наложио, да ради вежбе у добру осим неких молитава, које ће морати сваки дан читати, говори при умивању ове значајне речи: „Ово ће лице за кратко време црви гристи,