Srpski sion

с Год. УИј. Б Р° Ј ' 2 НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛАВНЕ ШНТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: . УРЕДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЂ. У Ср. Карловцима у недељу 22. марта 1898.

Самоубиетво пред хришћанеким моралом. Написао <1 г. Ј ј. Кагзсћ, превео Ст. С. ЋлкиИ. (Наставагс.) II. Пошто је дјша - која је створена по обличју и подобију Божјему и која је ио својој суштини бесмртна јединица — извор човечјега живота, с тога и наш земаљски живот, сачињава једну непрекидну делину са вечним, загробним животом. Прелаз из овога земаљск^а живота у вечни, обавља се једном — наЖ врло добро познатом појавом — коју ми смрИу, том ужасном и страшном речју, називамо. Смрт је заиста ужасан и грозан догађај, али само за оног човека, који — по речима Цицероновим — њоме све губи. Са хришћанскога гледишта пак, смрт нам не може бити ни најмање страшна. За хришћанина смрт није ништа друго, ван иодземни ходник, иза којега сјаје светлост вечнога живота, и кроз који је дужан нроћи сваки земни хаџија. Пошто, дакле, овај земни живот наш чини једну непрекидну целину са вечношћу, ко.ју смрт само привидно раскида, то нам се намеће питање : у каквом одпошају сшоји земни, ири-

времени живош, према загробном, вечном живошу? Ово иитање морамо у кратко разјаснити, јер баш из тачног познавања одношаја овога нривременога живота, нрема вечном животу, можемо тачно оазнати велику вредност и важност овога земнога живота. У одношај се могу стављати две или више, само посве различне сгвари, два или више стања или облика једне те исте ствари. Из овога разлога, дакле, сви они који не верују у вечни живот, не могу ни говорити о одношају међу земним и вечним животом, По њихову веровању иостоји једино земни живот, о чијој се вредности и иели само у подређеном појму може говорити. И заиста, да Господ Бог није дао души нашо.ј бесмртноет — тај печат обличја Његова у нами — у самој ствари живот овај не би имао другога задатка и друге цели, ван оне, коју му је незнабожачки Сенека приписивао, говорећи, да се сва срећа и благо овога живота врзе једино око добра јела и пића, спаваља и блудничења.* По науци ове јадне философије шта би нам друго и требало на овоме свету, ван добра залогаја и здрава стомака, * С1ђи8, ботпиа, ШзИо, рег ћипе С1гси1ит сиггНиг. Ер. 78.