Srpski sion

Стр. 238

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 15

у целом Земуну гнушање према нападачу, а свеопште учествовање према г. Руварцу, којем се прндружујемо н мп. Као узрок вандалском нападају наводп се лично непрпјатељство н жеђ за гадном осветом. Тим одвратнпји је поступак наводно Лазићев, јер га је иочинио бивши учитељ. Г. Руварцу желимо, да се што пре опорави. Јавна молба. Село наше Збег или Рудник крај Сентандреје населише онп предци нашп, ко.ји дођоше са славним Арсенијем Чарнојевпћем, патриархом српскпм пз Старе Србије у Сентандреју. Зна се и памти се, да је Арсеније патриарх по године дана, све док му се није начипила кућа у Сентандреји, седео овдеу Збегу нашем а у кућп, где нам је сада света црква наша. Иамте људп наши, јер су слушали од својих старијих, да се Арсеније патриарх пењао из Збега на високи Краљев Брег, па је са планине наше погледао тужан према Косову и на стару своју патриаршију у Пећ. Желео је, жудео је Арсеније патриарх, да се вратп са народом својим у ослобођену Србију. — Но Бог је друкчије хтео! Пред смрт своју заклео је Арсеније патрпарх мплп народ свој: да чува своју свету православну веру, и своје славно српско име, да збори својим милим српским језиком, да држи своје лепе народне и црквене обичаје. И ми очувасмо свети аманет Арсенпја патрпарха, јер су нам га стари наши предавали са колена на колено кроз два нуна столећа. Са околном браћом својом остали смо ми до данас добри православнп Срби и остаће то, ако да Бог, након нас п потомци наши. И данас нас има у Збегу нашем до 200 православних Срба све самих ратара, али је село наше осиромашило, јер су нам се затрли леии виногради наши — а што нам је жалост наша највећа: света и лепа црква наша опала је и све, што је у њојзи овештало је, дотрајало је. Ево је већ четврта годпна, како у овој нашој светој црквп слави сваке године трећи дан Св. Духова дична српска омладина, што се учи у Будимпешти, 200 годишњицу од оснивања српске патриаршије Ср. Карловачке. На ту лепу славу скупља се, Богу хвала, велпкп збор српског народа иашега из Сентаидреје, Калаза, Номаза, Чобанца, Пеште, Будпма и чак са Чепелске Аде. Браћа се впђају са браћом — да се свиколици помоле Богу Великоме: да нас сачува и одржи као добре православне Србе. —

Верујте нам Браћо и Господо, да је од Бога грехота а од људи нам је зазор и срамота, што је наша света црква Збешка тако опала н овештала, те смо заиста у бризп: како ћемо у њојзи с образом да дочекамо о идућим св. Духовима п свога милог новога Владику Лукијана и велики збор народа нашега. Ми смо Збежани људи сиромашни, а наша црквена општпна Сентандрејска се тешко истрошнла оправљајући своју изгорелу саборну цркву, те не може да оирави нашу свету цркву — ма да је крајње време, да се она оправп и опреми. У тој нужди својој обраћамо се на тебе мили православни роде и молимо покорно: Помози роде мплостиви да са две, три -хиљаде фор. оиравимо ову сзоју стару светињу и да је снабдемо са најнужнијим св. утварима. Сваки, па и најмањи прилог добро нам дошао, ми ћемо га јавно и захвално признати у српским листовпма, оправпћемо њиме св. цркву Збешку, набавпћемо јој најнужннје утварп и уписаћемо имена племенитих ктитора и приложника у црквени поменик и настојаваћемо: да се њима „поје света летургија — овог света као п онога." Молимо да се добровољпи прилози на оправу Збешке цркве шаљу родољубивоме председнику наше црквене општине г. Евгену Думчи, градоначелнику у Сентандреју (бгеп^-ЕМге. рег ВМарев!;). Помозпте нам драга Браћо п светла Господо Српска и Ви побожне и родољубиве Српкиње — да можемо светом црквом Збешком и народшш збором око њеп даље хранити, овде на мртвој стражи Српства, аманет Арсенија патрпарха: свету нравославну веру, мило српско име и језик и народне обичаје наше. Благо вама који сте у јату, алн сетите се и нас који смо слаби, али смо јаки уздањем у Бога и у милу српску браћу своју. Бог вам богато наплатио п стоструко вратио сваки дарак ваш светој цркви Збешкој — овој маленој и новој црквп Раваници, око које свијају руке своје потомцп онпх Срба, који су некад као будна стража чували свете мопгги кнеза Лазара, кад су оне тражиле и иашле уточишта овде међу нама. Нас држи успомена на стару српску славу, а братска рука нека нам номогне, да не клонемо. — Тако нам Бог свпма помогао! У Збегу крај Сентандреје на св. Благовестп 1898. Старатељство Храма Сошествија св. Духа. Ј о в. П а ч а р и з С. Мартиновић парох. ратар I. тутор. Стеван В. Поповић управ. Текедијина завода, II. тутор.