Srpski sion

В р. 15

„СРПСКИ СИОН в .

С тр . 227.

назаревска деда, из своје сопствене побуде неће да врнге прописе верске, него већином због тога, што се боје родитељске казне, ако узврше, и што им родитељи не даду. Зар је једанпут учитељ добио на питање: зашго које назаренско дете није било у цркви пли на причешћу, одговор: „молим, господине, мени ни.јч дао мој отац или мати да, дођем"? Шта сад ту и да ради учитељ? Да казни дете, кад није еирото дете криво! Обично запрети дегету, да у будуће не чини то, него да у цркву дође, и на томе се сврши Али учитељ не сме на томе застата, он треба да ствар пријави своме месном школском одбору, а школскп одбор, да, према 3. §. школске уредбе, немарног родитеља новчано казни, а ако и највећа новчана казнз остане без уснеха, онда је дужност месног школског одбора, да код своје претпостављене власти кораке учини, да се таквом детету постави старатељ, који ће водити бригу да дете иде у цркву и да врши своје црквене обвезе. У споменутом се параграфу не спомиње до душе да се наведене мере имају употребим и онда када родитељи задржавају децу од цркве и од нричешћа, него само од школе. али ми смо мишљења, да је то једно и исто Према оваким случајевема не смеју наше више школске власти бити млаке, нити употребљавати ноловне мере, са којима се ништа не постизава, него морају посгупити енергично, на ма и до тога дошло, да се назаренска деца силом у цр 1- ву дотерују и на вршење верских дужности приморавају. Закону се мора прибавити важност. Мора и треба једаннут назаренским родитељима да се покаже, да нису они ансолутни господарн своје деце, те да њихова деца не смеју чинпти онџ, што се са заблуделим верским уверењем њихових родитеља не слаже. А ако не будемо енергпчно постунили и све што нам по закону стоји на расположењу уиотребили, они ће бити све размаженији. Колико ја иознајем назарене, њима не импонује ни какав разлог, него се мора употребити сила закона, — Можда ће ко приметити: а како да се приморају на причешће она назаренска деца, која нису крштена, кад се та деца по пропису црквеном не смеју ни причешћивати ? Овоме одговарам, да се таква некрштена деца, а која у смислу 27. §. Х1ЛП. закон. чл. из гоцине. 1895. морају припадатп нашој правоелавно.ј вери. морају, ма и у шестој години, када ступе у школу. приморати на крштење. Још ми је додати то, да не само

она деца назаренска, која српску вероисповедну школу похађају, морају учити веронауку православну, него и деца у комуналним школама и у ма којим другим. само ако та деца ироистичу од родитеља назарена, који су нре били православни. Ове што је речено за децу у вероисповедним школама, важи и за децу по осталим школама, само што овде, на место учитеља, ступа свенггеник као вероучитељ и он се има старати, да се законском одређењу важност прибави. Овако мишљење заступао је и заступа и српски вероисповедни школски одбор овдашњи, када је пропратио молбу неколицине овдашњих назарена, упућену на њега, епархијском школском одбору у Темишвару. У тој су молби исти назарени молили, да школски одбор њихову некрштену депу прими у српску вероисповедну школу; пристају на то да њихова деца уче катихизис, да се „руком крсте", ца долазе у цркву, само да не морају биши крштена и да се не причешКују. Молба је та потекла отуда, што школски одбор није хтео исирва да нрими њихову некрштену децу у школу, и они одвели децу у овдашњу комуналну школу. Но у комуналној школи нису могла деца апсолутно начредовати ни остати, будући да је онде наставни језик мафарски, који деца не разуму. У тој неприлици обратили су се они на наш школски одбор, јер им је жеља да деца науче чишати и иисаши сриски. Та је молба њихова иретходно у њиховој скуиштипи ирочитана и усвојена, а иотиисане су на њој старешипе назаренске. К -1ко онда то, да се у извештају о седници школског Оавета у погледу ове њихове молбе, вели као да су се неколико назарена мокринских обратили на наше школске автономне власти, да их узму у заштиту, да њихова деца не морају у комуналној овдашњој школи учити римокатоличку науку вере, и у којој молби или представци пристају, да се иста деца уче прекрстити, да уче молигве, да иду у православну цркву, да се упознају са српеким народним обичајима, само да, им се не говори за сада ништа о св. тајнама: крнггењу и причешћу! Изгледа као да није схваћен смер њихове молбе, те с тога и није решење Школског Савета на најглавнију тачЕ^у њихове молбе донето.* Можда је томе * У Школском Саввтује добро схваћена односна молба, но је у извештају односна неисправност.