Srpski sion

Стр. 250.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 16

хиепископ Никодим и схватио. Разлика је између ВОСКрЕСЕНЈЕ т к о I X р V с г г е с п а с ( и с ф е 1с в к с к р Н ј ш ј н и 1с. У ирвом случају коскресенј« значи Аи&гз1ећипд да је Христос сам васкрсао, а у другом случају значи ккскр-кшениш АиГегтсескипд т. ј. да ће Бог васкрснути мртве. Дакле ту фину разлику архиепискои је Никодим схватио Такође боље је архиеиископ Никодим превео гх угхрму тјуесра^ тоу Аа^ароу изк л^рктккш^к ккскр^к« си Лаза$& него што је ирквенословенско изх лирткк^х коздкиглхеси ЛлзарА, .јер ккскр^кси одговара по времену потпуно грчком тјугсра;, а црквенословенско коздкиглх еси не одговара, и по смислу је ккскр г кси = ти јасније и тачније него воздкигнВти. Што се тиче пр-кжде свош л^оуккт изк-кфдге И И Л1 К1 ИКШ IV Т р 0 Ц И П 0 В 'к д н К1 1С к р &з К1 и приноснре, ту су само друге ријечи него што су у црквенословенском, али са истијем значењем као у црквенословенском. 5.) Нзкк1токк. гп. (н^китгк^) ИеђегМеЉзе1, ХЈећегДизз, лгргоагоЈха: ПорожденЈл е\[днижа. какш д^ожете докро гллголати зии с8цн; штк извк1ткд ко сердца уста глаго» /иот^. (Мат. 12. 34). јер уста говоре од сувишка срца (Вук). 6 ) Оу к р 8 х к, Вгоскеп. ВгисћзШск. ГгадтеиШт. Од тога, супстантива долази глагол сокрВшити хегвсШа^еи, на комаде разбити, на парчад разбити: н гадоша вси, и наск1ти« шасА: и взАша изеуткн оукрб^х дканадесАтх коша исполнк (Мат, 14. 20.). И накупише остатака од комада дванаест котарица иуних. Вук је то лијеио овако превео: и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех. 7.) Оуво коњукција,/ер: Жатка оуви> дшо= га, д-клатши же л <алш. / И одитеса оуко Г о= снодин 8 жатку, гаки> да изксдетх д*клатми на жатв8 скокј . (Мат. 9. 38.) 8.) 0\'ки>. адвераб. заиста: Жатка оукш л^нога, д"клатши ж« лгалш. / И олитјса оуво Господинб жаткк!, гаки> да нзкедетх д-клатели на жатв8 свок>. (Мат. 9. 38.). Вук .је испустио у својем пријеводу оу к и, па је иревео: Жетве је много мјесто жетве је заиста много, а посленика мало. Молите се дакле (оуво) госнодару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

Дописи. Из Кијева. (Како се у Русији сузбијају верске секте .) — ГГошто наша Црква има готово подједнаку судбину са руском Дрквом, то, држим, неће бити на одмет. но на нашу корист, ако вам саопштим штогод о томе како се код Руса сузбијају верске секте, да би и ми на слични начин сузбијали наше нужно зло — назаренство. Сличност судбине именованих цркава ја видим у овоме: код Руса су (на југу) проникле западне анабаптисте и баптисте и штундисте, и ево већ 30 и више година како узнемирују цркву ; то исто видимо и код пас. иста зараза само нод другим именом, шири се, на жалост нашу пред сенима наших великана Срба светаца, мученика и браниоца вере и часнога крста; — шири се изопачена, унакаређена вера назаренска — нлод западних психоната и нробисвета и неких наших њихових присталица. Руска штунда је готово исто што и наше назаренство, нризната је као опасна, и сем религијске, јон: и као пропагаторска секта, јер јој је потајни циљ — одрођавање људи од своје националности, те се због тога на њу овамо и обраћа јака иажња. Свештеницима, где има штундиста, наложено је, да добро мотрб на своје стадо, како им се ово неби кужило; наложено им је, да добро уче и проповедају својим парохијанима истине православне хришћанске вере; у тој еврси, у заражене парохије одређују се за свештенике људи са бољом спремом, то је једно. Друго, при канцеларијама виших власти (губернаторске или ђенерал-губернаторске и др.) имају се нарочити „чиновники особшхг иорученш", којима у ред дужности сиада још и та дужност, да, ако се где појави и верска секта, одмах је проуче, испитају и тачан извештај евојим претпостављенима поднесу, а ови опет својим старијима, како би се онда благовремено могле предузети мере иредосторожности. Тако н. пр. при канцеларији кијевског ђенерал-гувернера, г. Драгомирова, има се Синодски нарочити „ чиновникђ особихљ норученш," чувени руски мисионар В. М. Скворцова.. Овај се чиновник изашиље но потреби у ма који било крај Русије, то је друго. Треће: нри епархијским владикама заражених крајева имају се специјални мисионари, ови су дужни сазивати зборове и на њима водити беседе са штундиетама, изобличавајући све њихове заблуде. Овде у Кијеву, мисионарско друштво има и свој орган: , Миссгонерское 06озрете и :