Srpski sion

с?

лскиСи

Број 26.

Год. УШ. '■ ? •

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЖИТРОПОЛИЈЕ КДРЛОБАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 28. јуна 1898.

Приложци агиолошки од И. Руварца. I. Приложак. У Хилапдару, ерпском иегда манастиру, у светој Гори, нисао је повељем.ем игумана Хиландарскога Ђервасија грешгш Роман, хроми и телесно и душевно г. 6839.=1331. ипд. XIV". Типик, који је после, не зна се када и как,о, доспео у „село Бродар у Восни," после у руке, покојнога Вука СтеФановића Караџића и најпосле у Берлин, у краљевску бпблиотеку, где се и дапас чува. Из типика тога приопштио је Миклошић у кн.изи „Мопитеп1а негђјса" од х\ 1858. номипање дана, у које преставише се сриски владаоци ХШ. и XIV. века, на стр. 71. 84. 115 177. 214. 231. 246. и 266.; а поменуо је типик тај исти Миклошић и у свом речнику: Бех1соп ра1аеое1оуешсо^гаесо - 1аШшт. Утс1ођопае 1862. — 1865.; по руконис тај први је нодробно описао г. В. Јагић (81аппе V. 3—7) г. 1873. и Рус Гр. Воскресегски „СлавинскЈн рукописи, храшшџнсл вђ заграничнвгх -Б библи

текахЂ Берлинскои, Прашкои и т. д. С. Петербурт, 1882. на стр. 12. —16. Но сам типик тај мене се овде не тиче толико, колико онај „устав о помену светих ктитора" који је пиеан и уписан у тај типик повељењем све братије хиландарске г. 6681. месепа новембра 13. инд. VI; дакле г. 1382. од рођења ХристОва, а не, као што г. Јагић и Воскрееенски нишу г. 6861.= 1353. А дајезбиља устав тај о помену ктигора хилаидарских иисан 1382. г. и да никако није могло бити угшсан већ 1353. г. то ће морати сваки увидити и признати, кад му се само наномене, да се у том уставу помиње дан нреставленија и првога цара српскога СтеФана и другогн цара Уроша, и прве царице српске, мопахије Јевђеније, који се иреставише и преминуше иза године 1353. И кад је писан устав тај, тада је у Хиландару био игуман Сисоје, а проигуман НеоФИТ, који је г. 6888 =1380 био игуман Хиландарски (в. Гласник XI, 138), а годиме 1353. био је игуман у Хиландару Сава (потоњи а наиме већ на крају 1354. Патријарх сриски у реду Архиепископа српекв од св. Саве