Srpski sion

О тр . 570

(V кориот „Фонда ов. Саве")- Честита Суботичка српска певачка дружииа приређује 1. (13.) септембра о. г. у Кули беседу с играиком, у корист „Фонда св. Саве ". Ово је прва српска беседа у Кули, па одвах са великом сврхом. ЧасТ Куљапима! (Каижевно одељеве „Матице Орпоке") држало је 21. августа (2. септембра) о. г. своју седницу под председништвом А. ХаџиЛа , председника друштвепог. Председнпк поадрављајући чланове, позива их, да изберу потпредседиика књижевпог одељења и књнжевнп одбор по смислу устава на годину дана. Поштоје досадањи потпредседиик Др. Стеван Павловић захваљујући на досад уживаном поверењу, замолно, да се више не бира, јер се у овај мах никако не би могао примити те ночасти, приступило се тајном гласању, те је том нрплпком за потпредседника већином гласова изабран члан Јован ВучковиИ ирота и ректор Богословије, а у књижевнп одбор изабранд су, такође већином гласова, ови члановп : Стеван Милованов, Аркадије Варађанин, Јован Грчић, Стеван Лекић, Никола Јоксимовић, др. Милан Савић, Сава Петровић. и Мил. А. Јовановпћ из места, а са стране: Радивој Врховац, Мплутин Јакшић, Паја Марковић, Ђорђе Магарашевић. — Узете су на знање и равнање одлуке скупштпнске о одобреном прорачуну за фонд Матичин, Накин и Коњевићев. — Узете су на знање одлуке скупштпнске у погледу расппса одобреннх награда из фонда Накиног и Осгојићевог. — Према препоруци секретаревој нримљен .је за „Летопис" саставак Симе Матавуља с натписом: „Виљешке једног ппсца". —- Чланак Дим. Руварца: „Допуне п исправци у чланку: „Сказаније. — Извјестије и рад Патријархов, Архиепископов и Еиископов" — издан је на оцепу члану проти Јовану Вучковићу. — Према предлогу секретаревом не примају се за „Летопис" песме непознатог писца с натписом: „Вечерњи шумор". — „Српске народне пгре", од Луке Грђића Бјелокоснћа —■ издане су на оцену члану Тих. Остојићу. — Реферат Јована Радовића на књигу: „Еуап&еИшп Бођготш", од В. Јагића пздан је на оцену члану Тнх. Остојнћу Издане су на преглед члану Милутину Јакшићу: „Искрице Јована Златоуста", које је поднео за „Књиге за народ" непознати нисац. — Др Милан Јовановић — Батут подноси за „Књиге за народ" ова своја дела: 1. „Трудна жена". — 2. „Породиља". — „Дете у првој години живота". Сва та трп дела издана су на оцену члану дру. Лази Станојевићу. — Према оцени члана Милана А Јовановића прпмљен је за „Летопис" чланак Вида Вулетића Вукасовића с натписом: „Самртни или по- |

Бр . Зђ

гребни обичаји код Мухамеданаца у Херцег-Босни". — Према оцени члана Милана А. Јовановића ннје нримљен чланак „0 материјализму и повесници му са недагошког гледпшта", Јована Јанка Кнежевића. — Нрема оценп члана Стевана Милованова нримиће се дело Јована И. Симоновића с натнисом: „0 корпстн п чувању шума" за „Књиге за народ", ако га писац према оцењивачкнм прпмедбама мало дотера. — Павла Врга и Милош Вишнић, којп су молили за стипендију, обавештенп су. да нм се молбе нису могле у обзнр узети за то, што су доцкан стигле, после седнице. књпжевног одељења, које је своје предлоге скупштини у погледу нзбора шггомаца већ утврдила бпла. (Имамо али не умемо.) Тако смо узданулп, кад смо нрочитали вест, да ће г^а Емилија МунчиЛка основати „фонд за српске сироте девојке на средњпм п вншпм школама". Дакле, ннје доста мушкпх штинендија него нам требају још п женске средње и више школе "/ Свега имамо у изобиљу; основне школе су нам оспгуране, и све на броју; препарандије и гимназије са свим и свачим снабдевене, женске лпцеје не можеш избројатн, па свп уређени да не мож' боље бити; никакве бриге нн у једном крају нашем немамо за васпитање и стварно образовање женске нам деце; све нам цвета на све стране. Само ... само нам треба још стипендијска заклада „за сржке сироте девојке на средњим и вишим школама! Родољубљу гђе Мунчићке част п капу долеАлп не хвала онима, који јој осладише такав завештај. Ми би хтелп свашта н зато немамо — ништа. А немамо зато, јер не радпмо р&цијонално, систематски, са пзвесном увиђавношћу и широким погледом. Ако смо из Панчева, не впдимо преко Панчева; ако смо из Новог Сада, само у њега гледнмо; ако смо из Бечкерека, поглед нам допире само до периферије његова атара. Ако се по неко п впне нзван и нзнад те перпфернје, оде, брате одмах у сблаке... н не видн оно што нам је најнужније, без чега гладујемо и жеђујемо на просветној њпви нашој, крај свију стипендијских бунара и постављених закладних столова. Време бп једном било, да се код нас потегне и расиравп питање наших стварних и истинитих иотреба нрогвегних и систематског задовољења њиховог; а у свези с тим и пнтање: на што је најпотребније оснивати данас закладе п чинити завештаје? Па ирема одговору на та питања требало би удесити свестрану агитацију, у свима приликама и код свију родољуба, којима је Бог дао иметка п љубави за Српсгво, да чине завештаје своје према установљеним фак-

„ОМСКИ сион>