Srpski sion

о'°ТЧ Год. VIII. ; Број 37НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛЛВНЕ ШПТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВЛЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: ' УРЕДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЋ. У Ср. Карловцима у недељу 13. септембра 1898.

ПРОГЛАС ЊЕГОВА ЦЕСАРСКОГ И КРАЉЕВСКОГ АПОСТОЛСКОГ ВЕЛИЧАНСТВА. Мојим народима! Најтеже, највеће искушење снашло је Мене и Мој дом. Моје супруге, дике Мога престола, верне друге, која Ми је била у најтежим часовима Мога живота утеха и потпора, у којој сам више изгубио, него што могу изрећи — нема више. Ужасан ју је усуд уграбио од Мене и Мојих народа. Убилачка рука, оруђе махнитога фанатизма, који себи уништење постојећега друштвенога реда за циљ ставља, подигла је бодеж против најплеменитије жене и у слепој бесциљној мржњи погодила срце, које није познавало мржње и које је само за добро куцало. У безграничној ббљи, која Мене и Мој дом обузимље, услед нечувенога дела, над којим с.е цели просвећени свет згража, продире утешно најпре глас Мојих љубљених народа до Мога срца. г Клањајући се понизно Божјој одлуци, која Ми је досудила тако нешто тешко и недокучиво, благодарим Провидности за велико оно благо, које Ми је остало : за љубав и за верност милијуна, која окружује у часу патње Мене и обитеЉ Моју. На хиљаду начина изражена је, из близа и далека, од високих и ниских, бол и туга за благопокојну царицу и краљицу. Ганутљивим складом тугују и плачу сви ради неизмернога губитка, а тај је плач верна јека онога, што Моју душу потреса. Као што ћу Ја држати успомену Своје веома љубљене супруге до задњега часа светом, тако њој остаје у захвалности и поштовању Мојих народа непролазан споменик за сва времена подигнут.