Srpski sion

Б р 45 „СРПСКИ ОИОН." С тр . 725.

Епархијски административни одбор Темишварски изјављује те године, у иоднеску своме Саборском Одбору упЈ г ћеном, свој назор, да би, иошто би избором нове епархијске скупштине (коју је уз нове изборе Саборски Одбор наредио) стара епархијска скупштина престала, досљедно томе имао са старом епархијском скупштином престати и мандат од ове изабраних и сада још постојећих чланова епархијске унраве (дакле, без разлике одсека) што би опет у опреци стојало с чл. XXII нривр. уре1>ења епархија. Исти административни одбор, у недоумици својој моли Саборски Одбор, да му се ради равнања његовог стање ствари објасни. Тим поводом издао је Саборски Одбор горњу наредбу, у којој се дословце наређује и ово: „Најпосле што се тиче мандата постојећих изабраних чланова појединих одсека (дакле, не изузимајући ни епарх. школеки одбор. Прим.) епархијске управе, исти мандати ио смислу чл. ХХП привр. уређења епархија остају и даље у крепости, и тим се мање може сматрати, да ти мандати сазивом и састанком нове епархијске скупштине ирестају, што се чланови енархијске управе и не морају бирати из средине епархијских скупштина. С тога садашњи чланови епархијске управе остају и даље у својој функцији и само упражњена места имају се нопунити." Овом наредбом Саборског Одбора на чисто је изведено и решено питање трајања мандата члановима еиархијског школског одбора. И да у томе иитању ништа друго не знамо, огим ове наредбе Саборског Одбора, морали би и онај део нападаног решења његовог, које тумачи трајање тих мандата, признати и сматрати исправним већ зато, што га је донела највиша наша автономна власт, снагом свога нрава интерпретације наших уредаба. Морали би тај део његова решења, као нотнуно исправно, дужном послушношћу реснектовати и зато, јер данашњи Саборски Одбор у своме решењу није уиотребио никакво ново тумачење односних законских одредаба, него ирихватио шумачвњв Саборског Одбора из 1885/6. год., те стао, и у иитању трајања односних мандата, на становиште, што га је заузимао тај Саборски Одбор, а које тумачење и становиште, кад не би имало своје онравдање и потиун} важност своју у ваља-

ности својој и у авторитету власти ; која га је донела, односно обележила, — имало би своју санкцију у пракси, против које није нико никад ремонстровао, те која је већ тиме правомоћна постала, Но, можда ће когод Саборском Одбору порицати право интерпретације наших автономних закона?! С таквима противницима неможемо се овом приликом бавити, јер би их најпре морали иодучити о томе: штаје Саборски Одбор, каква све власт и са каквим компетенцијама. Ми имамо пред собом човека, који с нама заједно мора сажаљевати бедну умну сиротињу радикалских „бранилаца" наше автономије, који ни тога елементарног знања немају, а овамо се граде највећим браничима автономије, разуме се, шкодећи јој обраном свога незнања, на сваком важнијем кораку. Ми дискутујемо са Др. И. В., а пишемо ради људи, који поштују разлог, и којима не импонују фразе о Голеш планини. Г. Др. И. В., као такав, дозволиће нам, да га запитамо: стоји ли он и данас још на становишту своме од 1885./6., кад је као потпредседник Саборског Одбора градио односну наредбу? Или га се одриче, јер га прихваћадр. Ника Максимовић и Саборски Одбор 1898. г.? Ако га се не одриче, онда је он „сасвим погрешио", кад је онако у „суперлативу" прекореоданашњи Саборски Одбор?! Ако га се одриче 1898. г., држи ли зар, да је тим његовим одрицањем поништен авторитет и ослабљена снага и ваљаност наредби Саборског Одбора из г. 1886 ? Ако је он изменио своје мишљење гледе снорнога питања, држи ли зар, да га мора изменити и Саборски Одбор ? Ако тумачењу и становишту Саборског Одбора из г. 1885 —1890, мрихваЛеном само од данашњега Саборског Одбора он данас одриче коректност, држи ли зар, да тако треба да чини цео наш народ и сви органи у нашој автономији? Или је и он тога мишљења, да решење Саборског Одбора остаје у пуној крепости у пуном авторитету и снази својој, без обзира, да ли га се данас одриче један од оних, који га је градио; да исправност и основаност тога решења остаје интактна, без обзира, да ли је данас доводи у сумњу не баш у згодан час — један од оних, који је највише суделовао при донашању тога решења? Др. И. В. биће сигурно овога последњега мишљења. Али, где је онда разлог, која