Srpski sion

В р . 49

О тр . 795

идс ли Недељом и празником иа службу; моли ли се за своје родитеље; стоји ли мирно у цркви; је ли што за себе учиеио, што је могао учинити, да за сваку ситницу слуге не узнемирава и т. д. — излишна су. Сва ова питања, као што рекосмо, могу се обрадити за поуку: да деца мирно стоје у цркви, моле се Богу и т. д. За све погрешке дечије, није их нужно исиоведити, јер их деца, овакове какве су, не ће признати, па и онда кад их други одаду опет таје, а то за то што не ехваћају св. тајну исповеди. Истина да се она тумачи у школи, код нас у Ш и IV. разреду основне школе, али ово учење и тумачење може служити само као основа за нотоња зрелија времена. А мане и погрешке дечије не ће вероучитељ и свештеник дознати путем исповеди, но од друге деце и исповед овакова како, се овде препоручује, за децу излишна је. Питања за одрасле, који се исповедају, обрађена су према зановедима Божјима и она су вредпија једна од других. Тако је од особите вредности истакнути литање у којем се истиче народни моменат: „Моли ли се Богу за спасење душа онијех јунака, к.оји су у ратовима погинули за обрану наше св. Православне вјере, српске слободе и наше отаџбине." Питања: да ли се светкује крсно име, пали свећа воштаница и напија у славу Божју и светитељеву, свако је пспраћено родољубивом иоуком. У приказивање појединих питања не можемо се упуштати, то би нас далеко одвело, но ћемо то рећи, да су питања тако обрађена, да их сваки свештеник може слободно употребити, без да изазове зебњу у иокајнику, коју осећа пре исповеди, и без да ико зазире од исноведи онако, као што виђамо да бива при исповедима код онпх, који се васпитали у језуитским школама. Из питања у споменутом делу упознајемо донекле и верски живот овенчаних бораца наших за Српство и Православље, али и то. да и верски живот тамо у сриске круне драгом камењу иомало пада, а то опадање опазио је и владика Раде (Нетар II.), те е болом ногледа на свој народ који уме јатаганом главе сећи Спомоћно упутство добро ће доћи сваком свештенику, и ми га најтоплије нрепоручујемо, јер исновед је важна моћ за развитак верске свести у народу, а на то се своди данас сав рад. Чепин. Јован Магарашевић.

И 3 ј а В а. Гоепод. Луј Тауш позлатар и творнпчар црквених утвари у Новом Саду, направио нам је један „Школски Барјак", који смо панаше потпуно задовољство како у изради тако исто и у послузи уз солидне цене добили, те овим препоручујемо г. Тауша свима општннама п родољубивом народу за најбоље задовољство. Чента 25. јл 7 на 1898. Приређивачки одбор: В. Јанковић, трговац; Јефта Андрејевић, учитељ; Милутин Јоановић, трговац.

Јавна захвала. Са овпм изјављујем најтоплије своје признање о раду г. Луј Тауша иозлатара и творнпчара за српску православну црквену уметност у Новом Саду, који ми је зготовио један Дрквени Барјак у красном укусу, а који саж у спомен моје миле и никад незаборављене кћери Живане на дар приложио нашој цркви, за које моје нризнање како у изради, тако п у позлати изричем моју најтоплију захвалност и свима га топло препоручујем. У Сурдуку 30. јануара 1898. Радивој Стојковић опћ. начелник.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. 184 1-3 Оставком упражњено је учитељско место, на овој вероисповедној мешовитој школи српској. Учитељска плата у новцу јест: 300 Фор ав. вр., које прима из благајне иолитичке оиштине. Урбаријалне земље 2 / 4 . јарошке земље 3600П 0 , старо гувно 525ново гувно ЗООД 0 , на све ово учитељ плаћа иорезу, еквиваленат и друмарину. Затим ужива стан са 2 соб:, кухињу, комору, шталу, шупу и башту. Земља је за год. 1899. у аренду иродата и учитељ ће у име исте примити 170 Фор ав. вр. у три накнадна оброка почевши 20. марта 1899. РеФлектовати могу, који прописану квалиФикацију имају. Јужности су ирописане „Уредбом", дужан је у цркви невати, недељну школу држати, децу певању ноучавати. Лична пријава узима се у обзир. Стечај траје до 10. јануара 1899. год. Молбенице ваља унутити с оригиналним сведоџбама на нотписаног иредседника. Из седнице месног школ. одбора, држаие у Парабућу 1. децембра 1898. Манојло Грба Тодор Анђелић иарох. цредседник школ. одбора.