Srpski sion

В р . 49. ХЧМ1СКИ ОИОН."

множини обреда и нредања, која с више тачке гледишта могу изгледати као еујевера и идолослужење. Строги поборник вере буни се, негодује и тежи, да разбије ма насилно, тај спољашњи облик народне вере, к;;о што је оно Мојсије разбио зла тпо теле, што га је Арон на молбу народа салити дао, док се аророк бавио на висинама Синаја. Отуда и пуританска ревност такових учитеља, која често прелази у Фанатизам. Али у том спољашњем облику вере, који је сам но себи груб, налази се ба.п и само зрно вере, које је способпо за развитак и живот, налази се — вечпа истина. У обредима, у нредањима, у символима и обичајима народна маеа види реално и истинито ваплоћење онога, што у апстрактној идеји за њу не би било реално и истинито. Па шта онда, ако би разбивши снољашњи облик вере изгубили и само зрно исгине? Шта онда, ако, тргајући кукољ, истргнемо заједно с њиме и пшеницу? Па шта тек онда, ако, тежећи да очистимо народну веру од сујевере, истребимо и саму веру? Па и ако облици, у којима ирости људи изражавају своју веру у живога Бога, каткад нас узбуњују — сетимо се, не односи ли се к нама заповед Божанског учитеља: „Пазите да не презрете једног од ових малих, који веРУЈУ У Мене." У једној арапској песми налази се ова поучна прича знаменитог учитеља Џелахледина. Једном је Мојсије лутао но иусгињи, те срете неког пастира. где се усрдно моли Богу. А ево како се молио тај пастир: „0, Господе Боже мој, како бих могао дознати, где ћу те наћи, да постапем Твој роб. Како бих Те радо обувао и рашчешљавао косу Твоју, прао одело Твоје, и љубио Твоје ноге, спремао стан Твој и давао Ти млека од стада мога: тако те силно жели — моје срце!" Мојсије се разгневио чувши такову молитву и рече пастиру: „Ти хулиш Бога: Свевишњи Бог је без тела, Њему не треба ни одела, ни стана, ни нослуге. Шта говориш, неверниче ?" Тада се смркло у срцу пастиреву, јер он није могао себи да престави, лик без

Стр. Ш.

телеснога облика и без телесних потреба : он се нредао очајању и престао је да служи Госноду. Али Госпад рече Мојсију: „Зашто си отерао од Мене роба Мога? Сваки човек примио је од мене лик бића свога и склад језика свога. Што је Теби рђаво, то је другом добро: теби је отров, а другоме мед. Речи ништа не значе: Ја гледам на срце човеково." УИ. Стари перзијски песник Мухамед Руми (13. стол.) — автор је знамените песме Маснави. У њој се налази неколико важних стихова о молитви, достојних душе, која верује. „Неко је приносећи молитву Богу у ноћној тишини викао : „0 Аллах !" А ђаво му рече: Дгути брбљавче, докле ћеш брбљати нразне речи? Нећеш добити одговора с престолне висине, ма колико викао: „Аллах!" и ма колико туговао!" Смутио се човек, тешко му било и оборио главу Тада му се јави пророк Козр у вићењу и рече: „Зашто си нрестао призивати Бога и зашто си се нокајао због своје молитве?" А човек је одговарао: „Нисам чуо одговора, не чух глас: „Овде сам", и бојим се, да сам одбачен од благодатних врата." Козр му тада рече: „Ево шта ми је заповедио Бог. Идч к њему и реци: „0, човече миого кушани! Нисам ли те Ја поставио да Ми служиш? Нисам ли ти зановедио, да ме призиваш? А Моје: „Овде сам", исго је, што и твој вапаЈ : „Аллах!" и туга твоја, и тежња твоја, и жестина твоја, све су то весници моји к теби; када си се ти у себи борио и призивао у помоћ. — том борбом и вапајем Ја сам нривукао тебе к Себи и покренуо молитву твоју. Страх твој и љубав твоја застори су Моје милости, и у једној твојој речи „0 Господе!" много се гласова одзива: „Овде сам с тобом!" С руског : Рад. М. Груји$.

Молитва као извор нараветвеног живота. Од дра Хетингера, превео Милан Поповић. Религија је признавање Бога као извора и циља свих створова — њен непосредни и