Srpski sion

„ОРПСКИ

сионч

В р . б.

да Он у нама живи и дјелује. Ои Сам назива Себе животок нашим, кад каже: кКднте во Д1н'к и Дзх касх: мкш везх Жж1 нб л1ожет« ткорити ничеаиже (Јоан. 15. 4. 5). А св. ан. и Еванг. Јоан указује на истинити живот наш нарочито у И. Христу: Оеи естх истиннми Богх и микотх к 'кчнк1и, (1. Јоан 5. 20.) на опет: Жнвотх к-кчнми далх естк нал1х Когх и сж жикотх кх Онн^к бги> естк И л ^ ан О кнм К ожја нтатх жикотХ; л не илгкли Окша Б ожја жикотј нс Н/иатк (1 Јоан. 5. 11. 12.) А аностол Павле учи, да нрави Хришћанин не живи сам од себе, него да живи у н>ему Христос. ,,Жикб же не к тол!б аза'', каже он о себи ,,но жнкетх л<н г к ХрТстосх" (Гал. 2. 20.) а ко нема Духа Христова, тај није ЕБегов, (Рим. 8. 9 ), није Христијанин. . . Па како се, љубазни моји, свршава то тајанствено усељавање Исус-Христа у срца наша? Ви знадете врло добро, да се је Син Божји уселио у утробу иречисте Дјеви Марије наитијем Духа Светога, оваплотио се, т. ј. примио тијело човјечје, постао човјеком. Тим истим Духом светим, силом и дјејством ВВеговим, благодаћу Божјом, улази и усељава се Он и у срца наша, срца христијана. А та благодатна сила Духа Светога јавља се у тајнама новога завјета. Има ли ко од нас, да их не зна? Тајну крштеља примили смо сви ми. Па шта се догодило онда с нама? Постали смо чланови Цркве Христове, постали смо Христови, удисали смо Духа Христова. Ми смо се у крштењу обукли у Христа; привили смо се уза Н>\ као дивље гранчице плодпом и племенитом црвету; једиом ријечи: постали смо учесници и причесници благодатнога живота Његова. Иза св. крштења примили смо ми св. тајну миропомазања. Пзоме смо получили ижручб! 'ч Д8\*л Ок/лтаги; кк сердца нлша (2 Кор. 1. 22.), утврдили се у животу Христову, печатом дара Духа Светога запечатили смо Христијанство своје, а Христос се у срцима нашим образовао, т. ј. лик Његов, као у меком воску, развио се и утврдио у срцу нашем. . . Има ли кога међу нама, да бар једном у години, није нриступио св. чаши живота, светој тајни причешћа тијела и крви Го-

снодње? У тој најсветијој тајни усељава се видљиво и осјетл.иво у срца наша, у душу и тијело наше, у цијело биће наше, Госнод наш, Спаситељ — Исус Христос, Својим пречистим тијелом и животворном крви Својом, под видом хл,еба и вина усељава се у нас Самим Божеством Својим. (Јоан 6. 56. 64. 58.) Ну. љубазни моји. треба знати, да благодат Божја, не дјелује у нама, ако ми иећемо. Зависи то од нас, од наше слободне воље. Па шта да чинило ми, да нотпомогнемо благодат Божју, да дјелује у нама? Што је то потребно с наше сгране, па да се усели у срца наша, Спаситељ наш, Госиод Исус Христос? На то иам питање даје одговора св. Апостол. Он каже, да се Христос може кселити ка сердца ндша — к г кронЈ. То је ето нрви успјешан корак с наше стране. Вјера, тврда вјера православна; вјера у св. Еванђеље и часни крст, с кога је ношљедњу ријеч проповиједи Своје у мукама смртним изустио Господ — Исус Христое; вјера у непромјенљиву, вјечну истину свију Божјих ријечи и обећања, вјера у спасоносност и неонходну иотребу свију заповиједи Господњ их, вјера у моћ и силу св. тајни, свештених радња и уредаба црквених, вјера, не хладног ума, рачунска работа, него живо увјерење свију сила духа људскога, а нарочито нотреба срца, и ко сердцелЈх к^крВетсд кх прлкдВ (Рим. 10. 10). Та и така вјера јест она цјевчица духовна, кроз коју се са Источника вјере проводи и слијева у нас животворна вода Христова, рађајући нас правим христијанима, иравом дјецом Божјом. Без вјере, на што проновијед Евангелска, чему нам тајне Цркве. Ко нема вјере, тај није Христов, није Божји, па како да и изађе он данас пред Христа, којим устима да изрече данас он: „Христос се роди".. . Али није ни вјера сама доста, па да се приближимо Христу и да Он уђе у срца наша; јер, каже св. писмо : и к-ксм кФр^отх. Сам Господ Исус Христос каже: Дц.и кто лн5витх л1а, и ОтбЦ /ИоН к03лн>битх ега', и кх нел |8 прјидетх и овителк 8 него сотворитх (Јоан 12. 23.). Тражи се, дакле, и љубав од нас, љубљени моји! То је, ето,