Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

овога покровца нај јасније ,је изражено у стпху што га говори свештеник када, ири свршетку проскомидије, нокрива њиме (воздухом) предложене дарове; а те су: покрми насх кроко^их кркмб Тколо, Сужжи Ж илсх ксдкаго крага и сбпостлта итд. Осим наведене употребе воздуха, уиотребљава се он још у два случаја и то: у дане одређене за прослављање часнога крста, којом се приликом ставља он под часни крст на аналогију, а осим тога употребљава се воздух још и при сахрањивању свештеника у којем се случају покрива њиме лиде умрлога Пошто се воздух при обичној употреби редовно уиотребљава заједно с остала два покровца (један за дискос, а други за потир), то ћемо говорећи овде о њему, казати нешто и о њима. Без сваке сумње, покровци су се ови употребљавали првобитно радп тога, да би се по моћу њих сачували предложени часни дарови од прашине и насекома (инсеката). Ово се види и из тога, што је после освећења дарова којом се приликом покровци скидају са св. саеуда — ђакон дужан махати покровцем над освећеним даровима. 1Три архијерејскчј се литургији уместо иокровца употребљава за махање рииида. Ова употреба нокроваца ништа нам не смета, да им дамо више, духовно значење; ми слободно можемо у њима гледати пелене Господње у које је Он за време одјаштва Свога повијан бивао, а уједно и оне покрове у које је при погребу увијено било пресвето тело Његово (Воскр. Чт. 1842. сг. 152.) Б о з д *к а н 1 1. Буквално значи дизање,руку у вис. Подизати руке у вис при важнијим молитвама врло је побожан обичај, који се оснива како на науци тако исто и на примерима из Светога Писма. К озд^анп р8к8 лшк> жцггкл вечернлА иоје пророк Давид, тврдећи уједно тиме, да је дизање руку у вис узвишено свештенодјејсгво, жртва своје врсте, која је Богу угодна. Разуме се, да је пророк у дизању руку видео нешто више од простпх телесних покрета; он је духом предвидео на крсту раширене руке Исуса Христа, Који Себе приноси на жртву ради сиасења света. По овом пророчком иредвиђењу, дизање руку у вис, може се у пуном смислу назвати жртвом и то жртвом вечерњом, т. ј. коју је Опаситељ принео на свршетку, К7, поогкдокж днТн (Евр. 1, 1) Старога Завета. Пророчки дух Мојсејев издјејствовао је дизањем руку обилату благо-

датну номоћ, те су Пзраиљци у стању били одржати победу над Амаликом у нустињи (Исх. 17.. 11). Света Православна Црква примила је у свој устав и прописала је дизање руку при молитви, означујући тим путем оне молитве, које смо дужни с двоструком ревношћу ириносити Господу. Тако н ир. свештеник на св. литургијн читајући тихо херувимску песму, у 'Iри пута диже руке своје у вис, као што то исто чини и при трикратном призивању св Духа ради освећења предложених часних дарова, и на послетку, у свечаном тренутку, када се обраћа Богу с молитвом, да нас удостоји, да му се као Оцу небесном неосуђено можемо обратити с молитвом, коју смо научили од иремилог Сина ТБегова Господа нашег Исуса Христа. Дизање руку и као телесна рацња има неку особиту снагу; она одржава дух наш у расположењу за молитву, даје му нове снате и бодрости, разгања леност, спречава расејаност мисли, која нас врло често прп молитви сналази. Због тога смо дужни ирп молитви чешће ободравати лени дух наш усрдним дизањем руху, као што нам и св. аностол Павле саветује говорећи: ХоцјВ , да /иолиткм ткорАтх м8ж'и на ксако /их д^кстф, козд-кк^ ци преподовнУА рбки везх гн>кка и размк!' шленТа. (I. Тим 2. 8). Конлитмх. Ова је реч, један облпк заповедног (или када бп се могло рећи иозпвног) начина глагола кни.иатн — иазиги. Кон — значи пазимо, слушајмо пажљиво. Овај позив уиравља се на народ за време богослужења тада, када је потребно да народ с особитом пажњом саслуша божанствену науку, односно да пази на смисао тајне или обреда који се у тај мах свршава. Због тога и говори ђакон реч конли/иж пред читањем паремија и апостола, а свештеник пред читањем Јеванђеља. Тим узгласом опомињу се верни. да слушају божанствену науку, која ће се читати. А да би пажња бнла још живља, врло се често уз реч вонлилгА додаје и реч пр{/и$др«стк, т. ј. да је пажња, која се у тај мах захтева од верних, неопходно потребна за разумевање онога што ће се читати, јер ће то бити реч божанствене иремудрости. Конли.их се изговара, и пред појањем нрокимена с тога, што смисао прокиаена вазда стоји у стварној вези с богослужењем које се свршава, и што он заслужује особиту нажњу тим више, што због