Srpski sion

Стр. 89.

а и недавно у прорачунском одбору, кад је на упит једнога члаиа одговорила гледе конкордата, да је то норма, закон, али пе уговор. Са гледншта једнога дела теорије пма Н>. Преузвшненост сасма право. Али нека буде Н>. ГГреузвишеност уверена, да кад будете укидали конкордат, да онда у онпм шпаљима, која су у конкордату уређена уз приволу врховне дрквене и државне власти, а тичу се чисто верскнх ствари, нити ми нпти православни нпкада нећемо напустпти верско паше становшите. Нарочпто нећемо пристати уз онај закон државе, којн бп дошао у догматску установу, н. пр. као што би бпо цивилни брак, ако му се и будемо моралп покоритп. Него настојаћемо свакако свим силама и свима законитим средствима, да до такова закона не дође, као што н. пр. ни до потпунога одељења школе од цркве, те радити онамо, да се получи споразум између врховне црквене власти и државе. У нашој савести ннкако, како рекох, нећемо на такове законе пристати. Преузв. г. Ђан, гроф Куен-Хеде /нмЈги рекао је ово: Високи саборе! Желим, да се понајпре посве у крагко осврнем на говор г. заст. дра Шумановпћа, који се код иоглавља. о ко.јем се разправља. дотакнуо једнога врло важнога питања. То, да је г. заст. др. Шумановпћ управо код овога поглавља изнео ово пптање, могу само тако разумети, што је хтео ставити позив управо па владу и на чене, који владп на челу стојпм, у ту сврху, да се његов предлог чим прије оживотворп. Што се тиче интерконфесионалних одношаја међу разним конфеспјама у земљи, већ се од д/љега времена појавила жеља, да се ти одношаји уреде на другом темељу, него што су до сада уређенп. Г. заступник је то иитање разлагао впше са становшнта оне конфесије, којој он сам прштада, па признајем и ја, да се уређење интерконфесионалнпх однопгаја унраво те конфесије највише и тиче, и да му ради тога већа важност принада, што прнпадници те конфесије сачињавају велики дио самога народа у земљи. Г. с(| је заступник упустио у иеторијско разлагање тога пптања и то од свршетка прошлога столећа па до данашњега дана. те врло занимпвом историјском дедукцијом предочио све еволуцнје овога нитања. Нема сумње да данашње стање, које је посљедица те еволуције, није повољно пнти за ковфесију, у име које је г. застуинпк свој глас подигао, али исто тако ипје оио иовољно нити за остале конфесије. Алп с друге стране је н то истина, што је он истакнуо. да ово стање, које отпрнје у свој земљи иостоји услед барем и прпвндно разнолике нраксе, којом су се дотична пптања решавала, не пружа баш особито јасне слике и да услед тога даје још већма повода незадовољству. Сгога би г. заступнпк желео, да се та одношаји на боллм темсљу уреде и то да се једнолпчно уреде. Г. је застуннпк сасма правилно рекао, да је један од темељних закона, који су гледе пнтеркопфесионалнпх одношаја створени, закон од г. 1781.

Тај је закон ваљан само за т. зв. бивши нровинцпјал. дакле само за један део земље, док су за други део земље, за т. зв. бнвшу Крајину, ваљали тадањи патенти, а нарочито патент о верској сношљпвости — Толеранциатент, — који је издан за Аустрнју п који је ваљао п у бившој војној Крајпни. Сасвим је добро рекао господин заступник, да се на темељу тог патента поступало у Крајини. Иосле су се издавале наредбе, које су но мишлењу госнодина заступннка бпле повољније него одредбе основане на закону од год. 1781. 0 том нема двојбе и мора се то казатп отворено, да је војна управа била много лпбералнија него нровинциална управа у том погледу. Она се је у уређењу интерконфесноналних ннтања служпла много слободоумнпјпм тежњама него еу то допустпли закони створенп за провинцијал Ну не само за провинцијал него за целу Угарску, јер гај закон од год. 1781. је створен за Угарску и Хрватску исто тако и закон од 1836., који је још и данас у крепости. Ако сам господпна заступнпка добро разумео, ја се делим од његова мнења у толико, што је тај закон још и данас у крепостн на темељу одредбе нагодбеног закона, који велн, да свп закони пријашњп за Угарску и Хрватску заједнички, који нпсу изриком изван крепостп стављенп, да ваљају још и данас. (Др. Мазура: Тога нема у нагодп.) Има у задњем којем § Ја ћу вам га нрочптати. Молим један иримерак. Управо за то ваљају и урбарнп законп. Ја ћу у осталом тај закон још једном цитиратп. Док добијем примерак нагоде, наставитп ћу даље. Да се свратпм на то, што сам прије рекао. Ови законн заједничкп створенп у прпјашње доба, нпсу толико повољнп за следбенпке разнпх конфесија, као што с.у билп патентп и друге одредбе војне областп за бпвшу војну Крајпну. Ево нагоде. §. 69. нагоде гласи (чита:) „Насуирот се и за будуће пмаду сматрати заједнпчкпмп прави и темељнпмп закони угарске круне сва она уставна права и сви онн темељнп законн, којих се ужитак п зашгита у прошлостп равним начином протезала како на краљевину Угарску тако п на краљевпне Хрватску и Славонију, те који с назочном нагодбом у оирецп не сгоје. (Др. Мазура: Темељни закоип!) У помањкању нових закона врпједе исги закони, који су пре на заједничком угарском сабору створени, док нанме сабор не бп створпо новнх закона. Нема двојбе, кад се буде радило о стварању закона на пољу иптерконфесионалног законодавсгвч, да то онда неће бити закон заједнпчкп, као што су то прошлп законп били, иего ће се ти одношаји. услед одредбе нагоде, коју је та предала у аутономно законодавство, уредити аутономним законима. Док се пак то не уреди законом аутономннм, ваљају пропнсп, који су прпје створени. Зато се влада, кад има да испита поједине случајеве, не може поставитп на друго становиште, него на темељ овог сада назначеног закона од год. 1836., којн је још н данас у крености, ношто није другим законом пзван крепости стављеи. Иза спојења Крајине наметнуло се нитање, што