Srpski sion

В р. 20.

„српски

оион "

С тр . 311.

Када су етрасти укроћене, зле склоности навинуте ирема добру, осећаји покорени разуму, тада се мир уселио и царује у души нашој. Само је онај, који има тај унутрашњи мир, и гпособан за измирење других и особито за номирење са другима. Прави миротворац, вођен Духом Христовим, избегава сваку несугласицу са другима, живи са свима у миру и у сугласици. Но врло је обично и природно, да се код нас догоди ма с ким раздор и несугласица. Нема ни једнога човзка, који није осетио никада увреде, подсмеја, непријатности од стране других, а све то лако може побудити на раздор Но миротворац баш то не треба да допусти. Пошто ми сви много грепшмо, то нам треба л>убави, да би се на све могуће начине старали избегавати узајамне увреде и непријатности, а када се оне нојаве — одмах их уништити, сећа.јући се, да где је завист и свађа, опде је иеслога и свака зла ствар. (Јак. III. 16.) Према томе у саобраћају еа другима ми емо дужни старати се не само о томе, да никога не увредимо намерно, него и да не допустимо, да нас занесу жестоки и нагли осећаји. Ако еу неиријатности од стране других та^ове, да душу пашу изводе из њенога мирнога стања, дужни смо следовати примеру Псалмочевца, који говори: смео сам се и нисам говорио. (Пс. 1 јХХУ 1 5.) А ја као глух пе чујем, и као нем, који не отвара уста својих. Ја, -сам као човек, који не чује и пелшг^у устима својим укоре. (Пе. ХХХУПг"14 —15.) „Како је нагло искра иширног незадовољства у теби креснула, — поучава један наш отачаствени иастир, — тај час припази, да јој не даш спољашњега ваздуха, да се не би дим претворио у иламен и иожар те обузео целога. Ма оз, ч^га дошло твоје унутрашње узбуђење: затвори брижно сасуд свој — ћутањем, и подај му, да буде у трплењу, док се немирно врење не стиша и вино твоје не очисти". 2 ) Према томе треба ћутати, трпити, — и не свађати се са онима, који нам праве непрпјатности. Ако ли се ма како наруши мир, то љубав братска треба брзо да угаси искру раздора, која се појавила. Ако смо ми увредили друге, то смо дужни разјаснити пред њима наше намере, које су они може бити тумачили у горем смислу, и када је ма ко заиста с наше 8 ) Филарет : Слова и речи. Сдово на Бдаговести.

стране претриео увреду, ми смо дужни одмах измирити се с њпм помоћу емерног гражења опроштења ,и помоћу старања да га задовољимо. Не треба се угледати на оне, који се стиде признати своје погрешке. Ништа не показује толико у човеку племенитост душе, као смерно признање својих недостатака и искрена жеља поправити их. Ако ли .је нае ко увредио, ми треба да смо склони на мир. Ради тога у суђењу о постунцима ближњих ми се морамо руководити не раздраженим осећајзм, него расуђењем, морамо — увреде од стране ближњих приписивати више њиховој слабости, него ли злоби, по примеру Христа. Који је молећи се за неиријатеље своје рекао: Оче, оирости им, јер не знају шта чине. (Лук. ХХШ. 34.) Ми смо дужни радо оираштатн онима, који еу нас увредили, дужни смо измирити се с њима, што је могуће пре — по речима апостоловим: сунце да не зар} у гневу вашем (Еф. IV. 26.) Ако обвезе самочувања, човекољубља и вере изискују, да од онога, који нас је увредио, тражимо законитог задовољства и да га покарамо, то смо приликом тражења задовољења дужни бити, колико је могуће снисходљивима, а ие строгима, сећајући се речи Гоенодњих: оираштајте и оиростиКе вам се. (Лук. \*1. : ; 57.) Напослетку ако ко Ј -иврно одбацуЈе свако помирење, ми смо Дужни имати према њему љубави и свагдашње готовостп, да се с њим помиримо. Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим, — учи апостол. (Рим. XII. 21.) Враћати силу силом, у том случају, значило би правити раздор већим, бесконачннм. Зато напротив треба добро чинити ономе, који непријатељује против нае. Ако је дакле гладан неиријатељ твој — учи апостол — нахрани га; ако Је жедан, наио) га; јер чине&и то угљевље огњено скуиљаш на главу његову. (— 20.) Како чак ни неосегљпви човек не може дуго држати горећи }гљен на глави, а да не осећа огња, тако и у измирењу са непријатељима уиорни неће остати дуго безосећајним, ако му се добро чини. У опште ради постижења мкра са другима, треба човек сам да тражи мира, како је говорио Давид: тра жи мира и иди за њим. (Пс. ХХХШ. 15.) (Наетавиће ее).