Srpski sion

о ^ С Х С % ШшШ

Год. IX.

Број 42.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРА50СЛАВНЕ ШЕТРОПОЛИЈЕ ЕАРЛОВЛЧКЕ. са благословом светог синода. уредник: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

У Ср. Карловцима у недељу 17. октобра 1899.

0 егоизму. По талијанском Јереј Петар БронзиЋ. Ово јс наеледник, ходите да га убијемо, па ћемо задржати имање његово. Матеј гл. 21. стих 38. У коме год куца само човечно, да не кажем баш побожно срце, мора се разгневити и згрозити када чује варварску намеру ових ненаситивих раденика, који се у овој јеванђеоској причи спомињу. Које је то племенито срце које се следити неће, када размисли, како ови неверни раденици најокрутније зло-стављају и убијају слуге, које је господар послао да му имање обиђу ? Но не само то, него чујте речи тих грешника, којима закључише, да му и јединца сина убију, иа да разграбе и да се наслађују обилним имањем његовим; речи: Ово је наследник, ходите да га убијемо на ћемо задржати имање његово! Има ли кога, слушаоци моји, који неће узвикнути: 0, да гнусних и срамних себичњака!? Ми се, дакле, слушаоци моји, грозимо мрске и штетне себичности, коју нам је Исус Христосу овој нричи изнео, у намерида изобличи фарисеје, заслепљене тпм мрским нороком. II ираво .је. Ти

фарисеји, док су се с једне стране хвалшги вером и човечношћу, дотле су с друге стране опако глобили ближњега свога, заслеиљени срам ним егоизмом. Но кад се ми, слушаоци моји , згражамо и презиремо фарисеје због тога, што их је обхрвала срамна себичност, како да се још више не згражамо и да не жалимо, оне, веома многе Хришћане, који се у својим делима баш много не разликују од изобличених фарисеја? Истина је, а и свагдање нам искуство показује, да се за многе који се лицемерно г.озивају на чистоту јеванђеоског духа, или високо узносе хуманост и филангропију, — те речи, ко.је као да су у моду ушле — тек касније види да су нраве хијене, које имају глас људски а делање дивљих животиња. Тако их је обузео срамни егоизам. Но, како је нриродно да свакп себи највише добра жели, то се ирема томе сваки, врло лако ухватити даде у вигове срамног егоизма. За то ево, нека нас ова јеванђеоска парабола иоучи, да га се што више чувамо, а ја ћу, драги слушаоцн, у колико ми пође за руком, открити вам га у свој одвратности његовој, и то тако, што ћу вам га изнети као: I. непосредно противна духу јеванђеоском ; II. као непосредно противна духу