Srpski sion

врој 11.

„ЦРПСК И си ои«

С тр . 171.

казиваљем Јеванђелиста (Мат. 13. 55; Марко 6, В.), те се опи зову Јаков Ј осиф (Јосија), Симеон и Јуда, а женске Асија и ЈХидија. То тумачење даље налазимо ми забележено код Оригепа (Сотт. Гп Ма!Ш. ас! 13, 55). Он вели тумачећи тај стих: „Неки тврђаху — сигурно на то побуђени казивањем Јеванђеља, које се Петру приписује — да су „браћа Христова" синови Јосифови од нрве жене, којом се он оженио пре Марије."* И ако он додуше овде само спомиње предање забележено јеванђељем Петровим, по ком су „браћа Христова" синови Јосифови од прве жене, те за тим с правом примећује, да се тиме хоће да обрани девичанство Маријино и одбије свака помисао, да је пресвета Дјева Марија после свог натприродног зачећа и рођења Христа Спаситеља могла телесно опћити са Својим заручником, ипак прима он то казивање у свом тумачењу на Јеванђеље Јованово (2, 12.). јер се тиме одбацује свако телесно сродство Христово са т. зв. браћом Његовом. У свом делу против Целса (Г, 47.). вели он, да је Јаков назван у посланини Галатима (1, 19.) братом Христовим „об тоаоОтоу тб лрб$ а?[што$ ао ууечед гј тују хомгју осот&у а^аатросргју бао^ бса тб гјд-од ха1 тбу лбуо^", шта више он ту полубраћу Христову заједно са својим учитељем Климептом прибраја ширем кругу аностолском. То се мишљење и таково тумачење ширило после Оригена даље и обухватило је цео исток а примише га и неки западни Оци. На истоку га налазимо код Григорија Ниског (Бе уц^тИаГе.) 1 , Кирила Алексапдријског (Сот.теп1аг. т МаИћ Гга§;теп1а) 2 , Епш/Јанија -(АЈуегназ Наегезез), 3 Екумсна (Соттеп1аг. 1п поуит 1е81атеп1ит), 4 Јефтими]а Зигабепа (Соттеп1аг. т (јиаИиог Еуап^еНа). 5 Од западних отаца тако тумачише „браћу Христову" Амвросије Ми* Сви цитати из Отачких опиоа су превађани оа текста из збирке Мт^пе-ове: Ра1го1о^ае сигзиз сотр1е1и8. ' в. М1§ие: Ра4г. сигз. сотр1. 8ег1ев ^гаеса 1от. 40. 2 в. МЈ^ие: ]1)1(1ет зег. §с. 1от. 72. етр. 366. 3 в. Ј1ои1ет 1от. 41. стр. 580. и 42. стр. 710. * в. ПпДет 1от. 118. { в. Ш1(1ет 1от. 139.

лански (Бе ЈпвШиИопе У1Г§11п1аИ8) с и Иларије Пикшавијски (Сотт т Ма11ћ.) 7 . То су главнији тумачи, чије је тумачење православна хришћапска црква усвојила, те својим вернима 1 ао правилно предала. Не Кемо навађати сва места св. Отаца, који говоре за таково тумачење, али ипак ради тога, да се види, како, су они уверени о истипитости и правилности таковог тумачења и како се у њему не колебају навешћемо бар само нека. Св. Еиифаније описујући крсно страдање И. Христа говори о речима, које је Христос рекао Матери Својој и Свом милом ученику св. аностолу Јовану те примећује: „Н>у (Марију) би иредао или својим рођацима или деци Јосифовој ', да их је овај с њоме имао, мислим Јакову, Јосији, Јуди и Симону, које ]е Јосиф с ирвом женом изродио; јер налазимо, да он никако није опћио с Маријом ни после тога, пошто је Она као иеповређена и сасвим неоскврњена девојка родила ( Ас1у. Наегез. гл. 28)," или на другом месту у истом делу: „ Јосиф се први пут оженио из племепа Јудиног и с том женом је изродио шесторо деце, четворо мушких и двоје женских, као што казују Јеванђеља Марково и Јованово. Његов првенац је Јаков, названи Облиам (што може значити. зид или бедем) а који је и праведним прозван те беше најзад Назореј, која реч означава светог.... који је свуда назван братом Господњим Он је назван братом Господњпм због заједничког неговања, ие по нрироди но из љубави, јер Марија предапа ЈосиФу само изгледаше, да је његова жена, док међу њима не беше никаквог полног одношаја (гл. 78.)." Још ћемо навести само речи двају западних отаца, које јасно говоре у прилог православном тумачењу. Тако св. Амвросије Милански у своме делу „Бе тзШиИопе У1Г§пп1а11б" вели: Сам Госнод учи, да се браћом називају (л>уди) по роду и племену, народу и заједници, те вели: „ Кагијјсм име твоје бра&и мојо), усред цркве Лу те хвалити (Псал. 21, 23)," а Павао тврди: „ Желео бих, да ја сам будем 6 в. Н)1(1ет 8епез 1аГта 4от. 16. ' в. ј1Л<1ет 10т 60.