Srpski sion

Бр, 1 1. „СРПОКИ

оно одређује из речи бл. ТеоФилакта, који говори: „Господ је имао браће и сестара, децу ЈосиФОву, коју је овај родио са женом брата свог Клеопе (Согат. 111 МаИћ. 15.)." Своје мишљеље развија бл. ТеоФилакт отприлике овако: Јосиф имађаше брата Клеону, који се више пута сномиље у Јованову Јеванђељу. Клеопа умре без деце и сада по левиратском закону мораше Јосиф узети братовљеву удовицу и с љоме изродити потомке свом умрлом брату. На установу тога левиратског брака налазимо у Св. Писму Старог Завета, код законодавца Мојсија. У Поновљеним Законима стоји написано: Љре же жикВт« кра^ Т1А кк8п'к, и оул\рЕтх единх отх ни)(к, ск= лшн же не Ббдетх ел!8, да не в^детх жена оулмјишгш н ј . ол 1§ л^жб несроднб: врдта л\8жл ел да внидет кх н(Г< н понлитх 10 пк^к кх жен8, п дл ПОЖ1ШТ& с н(10. II к^детг. отроча, еж« л1ј1е роднтсл, дл постлкитса ко нлш оулкршлгш н не погикнетх нл1А егш отх КраилА (25, 5, и 6 ). Из те одредбе закоиске види се дакле јасно, да су деца, која се роде у том левиратском браку или браку из дужности, била законом сматрана као деца умрлог брата љихова нриродног оца и по љему се и звала. Тако и Јосиф изроди с удовицом свог брата Клеопе шесторо деце, од којих беху четири сипа (имееа као у Св. Писму) и две кћери: Марија и Саломија. Та деца дакле беху ио јудејском левичатском закону деца Клеопова и као такова законом призиата, и ако беху рођепа деца ЈосиФова, Тиме се хтело објаснити место Јеванђелисте Јована (19, 25.), где овај тобож' због левиратског закона назива ову Марију гј тои КАсотеа т. ј. кћерју Клеоновом, и ако она беше рођепа кћи Јосифова. Ово мишљеље у главном као да је једиако с тумачељем сасвим православним, јер се у главиом елажу, т. ј. да су то била деца ЈосиФова, само што се ближи одпошај те деце друкчије приказује. Тамо су то деца из нравог брака, деца ЈосиФова и по ирироди и ио закону, а овде су пак то љегова деца само по природи, док их закоп не сматра за такову, по за децу умрлог Клеоие. Још бисмо и могли ово тумачеље сасвим мирно примити, дв

СИОЊ" С тр . 173

се оно не оснива на самим претпоставкама и на силогизмима, чије су премисе самовољео састављене и без икакве историјске доставерности. Тако, ако хоћемо, да се с тим тумачељем сложимо, морамо претпоставити, да је Јосиф имао брата Клеопу, који је умро без деце и то пре ЈосиФа; морамо претиоставити, да је Марија кћи Клеопова и то по левиратском закопу, а не можда, као што је вероватније, баш жена истог Клеопе. Откуда ћемо ми то све дознати? Дали је то потврђено Св. Писмом или свештеиим Предаљем? Не! Није пи једним пи другим. Оно се и ие сиомиље до ТеоФилакта и као да је ои једипи, који је тако „браћу Христову" тумачио. Врло мало средљевековних тумача, тако рећи незнатан број, пристадоше уза љ', а у новије доба као да је једини иротестаиски богослов-проповедник ТћоШк, који се држи ТеоФилактова тумачеља и исто као најправилније прима. Ово мишљеље дакле, и ако је у самој ствари врло сродно са нравославним, ииак, пошто за своју потврду нема доставерних аргумената, којима би своје тврдље могло поткрепити, те иошто за своје доказиваље узима самовољно састављене, готове закључке, основане на самим нретпоставкама, мора се као неиравилно одлучно одбацити, тим ире, што је поред иравилиог православног тумачеља и сувишпим постало. Нема сумље, да је ово тумачеље добро, да би оно било позпато још у првим вековима хришћанским, те да би се оно налазило забележено код св. Отаца и Учитеља црквених из раиијег доба, но што је доба архиепископа ТеоФилакта; да би оио било поткрепљепо и бољом аргумеитацијом, да би се базирало на чврстом темељу свештеног Нредаља, да би било освећепо примаљем св. Отаца, те да би се опо раширило много даље, а пе би било ограничено на незиатан број хришћанских егзигита. С тога се врло ретко иовији тумачи и упуштају у озбиљнију критику тога тумачеља. Тиме завршисмо први део паше расправе, завршисмо библијски део љеп. У љему размотрисмо разна тумачења иазива