Srpski sion

С тр . 279.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Високопреосвештени Епископи.) За сутрашњу прославу и светковину Његове Светости. преузвишенога господина патријарха Георгија и освећење темеља Семинару приспели су у Еарловце високопреосвештени г. еписЕ ^оп Будимски Лукијан ЂогдановиК у петак брзим возом, а високопреосвешгени г. епископ ГорњоКарловачки Михаило ГрујиЛ данас у суботу пре подне особним воз<>м. Високопреосвешгени г. епископ Бачки Мишрофан ШевиЛ доћи ће сутра на сам даи прославе. Високонреосвештени г. епискон Пакрачки Мирон НиколиЛ испричао је свој недолазак болешћу. (Евижевни одбор Матице Српске) илао је 20. апрпла (3. маја) о г. свој месечнн састанак под председништвом А. Хаџпћа, председника друштвеног. Иредседник јавља о смрти Јована Ђорђевића, члана Књиж. Оделења п почасног члана Матице Српске. Пошто је устајањем са ускликом „Слава му!" тренутпо одана почаст покојнпку, решено је, да се умоли Књ. Оделење, да одреди једпог члана, који ће у сномен и славу покојнНкову говорити У Русији. (Православно мисионароко друштро у Русији.) Прошле годпне бројало је ово друштво 14.427 члана. У току године приход му је износио 529.267 руб., а расход нешто преко 487.000 рубаља, док цео друштвепи капитал износи 1,238.155 руб. (преко 3 мил. круна). Трошило је на уређивање и издржавање миспонарских школа пр. год. — 98.914 руб.; на уређивање и издржавање мисионарских цркава 18.721 руб.; на потпомагање новообраћених у крпло православне цркве — 6.888 руб.; на пздавање књига — 6.500 руб.; на путовања мисионара — 7.985 р. и т. д. Но, највећа пажња обраћена је на школе, те је међу осталим недавно аспгновано на градњу и издржавање дворазредне школе у прибежишту близу Астрахана — 12.000 рубаља. Успех пак мисије у пр. г. бпо је овакав: у алтајској губернији крштено је 449 људи, у забаљској 311, јеписејској 33, иркутској 1.199, камчатској 178, киргиској 59 и обдорској 28, а најпосле у Јапану крштено је 970 људи. Свега у Европској Русији, Сибирији и Јапану обраћено је пр. год. пз мухамедаиства п језпчнпштва у Хришћанство 3.539 особа, оба пола. Од како пак

друштво постоји (21 год.) преведено је пз мухамеданства и језичништва 120.000 особа, а потрошено је на мисионарске потребе око 6,000.000 рубаља. („СтраннккЂ). Разне белешке. (Против реверса) Од кад су црквено-политичке реформе у живот ступпле, римокатоличко се свештенство на штету нротестаната још више користи реверзима, и тера с њима праву пропаганду. Док је био у животу закоп од г. 1868., по којем се мушка деца из чешовитог брака имају крстити у очевој, а женска у матерппој верн, донде су протестанти моглп и законом у руцп да се боре против пропаганде римокатоличког свештенства, које је узимало реверсе од мешовитих брачних парова. Али од кад су црквено полптичке реформе укпнуле закон од г. 1868., од тог доба римокатоличкп свештеници слободно могу узпмати реверсе, и они ее том слободом и сувише корпсте нарочито на штету протестаната. Закон оставља наиме брачном пару, да се пре ступања у брак споразуме. у којој вери да пм се крсте брачна деца. Пошто пак рпмокатолпци пре ступања у брак иду своме свештенику па исновест (протестантп не иду), католички свештеннк употреби сав свој утецај, да их наговори, да децу у римокатоличкој вери крсте, и узму о томе реверс. На тај начин многа су деца у протесгаитског оца пли матере крштена у римокатоличкој вери, п таки су случајеви тако учесгали, да протестапти отворено говоре о римокатоличкој пронаганди. И нгго је најгоре, против тих реверса ие пружа сада закон никакве заштите. То зло донеле су протестантима црквено-полигичке реформе, за које су се опи најжнвље борили. Сада се кају п траже, да се законом одреди, којој ће вери припадати деца из мешовитог брака. (Како је постало име Славен?) Познати филолог-слависта проф париског уппверзитета Водуен-деКуртене на псторијском међународиом збору пр. г. изнео је следећи резултат свога истраживања о пореклу пмена „Славени". „Име „Славен" — вели он — случајног је порекла, а далп су га странци. Ти страшш, а пре свега Римљани, господари у своје време свих другпх суседних народа, добивали су често слуге робове, већином из оних крајева, који беху насељенп људима безименпм т. ј. без једног опћег за све имена, а од којпх воце своје историјско порекло даиашњи т. зв. славени. Поједпне особе тога народа имале су обично увек имеиа сложена, која се свагда завршаваху са -слав (за мушке), слава