Srpski sion

С тр . 710.

„ ОРПО КИ СИОН. 8

Е р . 44.

скупштину нашу, као овоепархијско заступство, коме је привременим уређењем епархија, одре^ен доста важан дјелокруг, по црквени и просвјетни живот и развитак народа нашега. На темељу стеченога искуства, можемо ми данас, посље скоро 30. година да заволимо то „Уређење епархија" боље, него ли пре 30. година. јер смо за то вријеме имали прилике да га упознамо и пригрлимо као добро и подесно, по живот и напредак наш и црквени и народни А када дођемо у прилику, да од „привременога" градимо „стално" уре^ење епархија, ја сам увјерен, да ћемо га градити онако, како ће то, према стеченом искуству, понајбоље да одговара свима потребама напреднога духа и живота нашега. Тако ће да поступа — о томе смо ваљда сви увјерени •— народно-црквени сабор наш када му до1је на ред та работа његова, а нама је данас на реду, да се запитамо овде: како су, на темељу тога привременога уређеша, вршила три одсјека епархијских власти натпих: консисторија, административни и школски одбор, дужности своје у времену од 1892. до укључиво 1899. године. Шта су и како су радили за то вријеме ти одсјеци наши, о томе сте Господо донијели Ви са собом овамо готов суд, пратећи као добри родољуби рад епархијских власти наших и марљиво и пажљиво. А суд тај могли сте створити себи донекле и из примљених завремена, а без сумње и проучених до сада званичних извјештаја о раду тих власти наших, и Ви ћете данас имати нрилике, да тај суд Ваш кажете овде искрено и отворено. А желите ли чути и од мене као предсједника еиархијских власти и епископа дијецезана, како се радило за то вријеме овде у средишту епархије, а како напољу по општинама и протопрезвитератима, то Вам Господо по савјести мојој исповиједам, да се радило уопште добро. Радило се како се понајбоље знало и могло, и како је коме душа подносила. При томе да богме, да је било овде и гриоте, као што је забиљежено и то у

извјештајима епарх. власти, било недостатака разних, маших већих. Али уочимо ли право све прилике у којима живимо и радимо, као што треба да их уочимо, то ћемо и лакше чути те недостатке, и лакше простити кривцнма тих недостатака, као посљедица оних чишеница с којима се сукобљавамо на путу, живота ираданашега црквеноавтономнога скоро на свакоме кораку. Узмимо само да нам је канцеларијско особље епарх. власти, и мало бројем и слабо наградом својом тако, да никако не стоји у размјерју ни мали број особља, према множини посла, а ни множина и тежина посла према и сувише тананој награди особља канцеларијскога. При томе да и неспомињемо да немамо наших у епархији самосталних органа за надзор и изва^ање наредаба наших, јер господа протопресвитери, врше као такови, надзорничку ио протопрезвитератима својима дужност више припадом. А без сталнога и поузданога надзирања, нема ни сигурнога управљања. Даље, толике парохије стоје нам празне, а при томе толико свештеника и старих и иначе за службу изнемоглих. А ни по црквеннма општинама нашима нисмо према данашњем напредном духу времена осигурани са радом тачним и поузданим тако, као што би требало да смо осигурани, јер се и ту ради поготово припадом, а не сгално и редовно. А да ли је у таковима приликама осигуран у свему тачан и редован рад — то изволите Господо сами пресудити. Тим сам хтјео да наустим само, њеке од околности, што нам отештавају особито у епархији нашој, живот и рад црквеноавтономни, па су већ и то, држим, такове пречаге, које се не могу и не смију пустити из вида при пресуђивању рада оних органа, који имају у таковима приликама да званиче. Ја Вам Господо заступници наводим то не да можда рад епарх. власти и наших по епархији органа заклоним од строгога суда Вашега, или да можда представим тиме црквеноавтономно уређење као тешко и неподесно.