Srpski sion
НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЈ.БОСПЛВНЕ ЖИТРОПОЛЕЈЕ КЛ.РЛОБАЧКЕ.
ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.
СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. УРЕДНИК: Протопрезвитер Јоран ЈеремиЋ.
У Ср. Карловцима у недељу 5. новембра 1900.
Учење св. апоетола Павла и Јакова о оправдању. (по Бартману). — САВА ПЕТКОВИЋ (Наетавак.) Као што је вера драговољна покорност, тако је и неверовање надута упорност, непокорност, Она је овладала јудејском браћом, — зато је аиостол оштрим и горким речима жигоше. Божанствени гласи спасоносне вере продрли су у све крајеве васељепе, али сви не послушаше Јеванђеља (Рим. 10, 16). Јудеји имају до душе ревиост за Бога, али не по разуму, јер не тзпају&и иравде Божје и гледају&и, да своју иравду ушврде, не покоравају се иравди Божјој (Рим. 10, 2. 3). Њихова је иогрешка сиассње пезнабошцима (Рим. 11, 11). Невера је, као изопачавање воље, нешто у највећој мери непоштено и не ће умаћи пред правосуђем Божјим (II. Сол. 2, 11); јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност н неиравду људи, ко]и држе истину у иравди (Рим. 1, 18). Из свега овога можемо лако извести
учење Павлово о вери, која оправдава. Веома тачну деФиницију Павлове вере налазимо, поред осталих, 11 код Делингера. Она гласи од речи до речи овако: Б1езег СИаиће 131 шсМ ете етге1пе Тћаћ^кеИ (Зез шепзсћПсћеп Егкеппз, Рић1епз ос1ег \Уо11епз, 80П(1егп ет Сотр1ех уоп Т1т1)§кеИеп, е1\та8, \уаз пиг (Јигсћ с1аз 2изаттетпгкеп аПег 8ее1епкгаНе тлх 81ап(1е котпП. НоГГпипа;, Б1еће, Ригсћ! ипс! Уег!гаиеп, БетиШ ипсЗ већогзат, 81апс1ћаШ§кеИ ипЗ ЕНег — аИе сћезе Бт^е Пе§еп 1П (1ет гесћГег1;јдепс1еп 01аићеп. 12 Осим тога вера обухвата и све сродне акте, који су или у савршеној вери већ садржани, или се, под утецајем милости, из ње развијају. Тако су: признање човечје греховности и неподобности, да се сам човек оправда (Рим. 7. 24), обраћање ка Богу у нади и уздаљу (Рим. 8, 24). Пошто је дакле у вери садржана укуина служба целога унутрашњег човека Богу, то ап. Павао и пише о вери срцем, те 11 Упор. МоМег, ЗушћоПк § § 15, —19. и др. 12 ШШпјЈег, СћпзЂепЈћит и. Кгсће §. 197.