Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТПНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИХРОПОЛЕЈЕ КАРЛОВДЧХЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: . Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 19. новембра 1900.

Учење ев. апоетола Павла и Јакова о оправдању. (по Бартману). — САВА ПЕТКОВИЋ (Наставак.) Првлазимо сада на Јаковљеве назоре о вери. (х) д'клх и>пракда«тс/Л чмок г ккх, а не Ж к^крм едиимА (2, 24). Овим својим мнењем о важности вере и одношају њеном према оправдању навукао је на се апостол читаву буру од пребацивања. Међу многим другим противницима споменућемо Баура, који тврди, да је аи. Јакову гастас; „увек само вера, о којој Павао говори у I. Кор. 13, 1. да је човек с њоме као звоно, које звони или праиорац, који звечи Пије тешко наћи разлог, зашто апостол има овај иесавршеп и оскудан иојам о вери. ЈБегови назори о вери наиерени су противу теорије о „јединој вери". Она је осуђена већ у једпом стиху његову (2, 24). Размотримо пажљивије изреке агтостолове о вери. Своје испитивање ваља нам протегнути на читаву посланицу. Тада ће се 1 Б\ Сћ. Ваигиа — РаиТив <1ег Ар. Ј. СћпаЦ 8. 326.

показати, да Јаков, апостол и први епископ старе цркве, веома добро зна, коју преставу треба довести у свезу са изразом, који означава богословски основни појам хришћанства и којега он у полемици доводи у свезу са исто тако важним појмовима оправдања (б»кх1оиа0ш) и спасења (аш^гаЗш). Одмах у почетку носланице јавља се вера у таквом стању, у каквом је вредна носматрања. Сваку радост имајше, браЛо моја, кад иадате у различне наиасти, знајуЛи да кушање ваше вере гради ш<рпљење, а триљење нека дело довршује, да будете савршени м цели без икакве мане (1, 2—4). У нрвом стиху поздравља апостол сво.је читаоце са уа1 ргтг. Овакав поздрав није баш доликовао њихову потиштеном стању, које је и апостолу било познато. Али он поред свега тога има разлог, да се радује. Разлог лежи у вери. Природно осећање радости не да се побудити заповешћу, нити је један иисмени састав у стању, да обрне тугу у радост; али што Јаков тражи, то је логичан закључак, који узима своје премисе из сазнања вере. То је жива верска свест,