Srpski sion

Крој 8

у животу нонижавају се више потребе људске, рађа се иеиријатељство у борби за егзистендвјом и настаје беда, нужда и глад. А постом баш Црква хоће да нас избави тога живота, да нокори тело духу, да човеку даде достојанство аегово. Истинеки ност састоји се у узвишавању осећаја и мисли својих од земље на небо, од сујетних интереса — иокајању и молитви. Он вас учи самоодрицању, учи на.с да се оканемо вепријатељства, страсти и још да гладне наранимо, жедне напојимо, стране под кров свој доведемо. Тако Црква води човека од малога к великом, а тај пут подвига јесте ност. Пост је пут, којим ако човек греде, долази на место, где се ираведници наслађују ноематрајуКи лице Божје.... Нерадин, 1900.

Преглед црквених уредаба о светим тајнама. С руског превео и попунио: Ст С. Илкић. 1. Крштеае и миропомазаае. «.) Оиште одредбе. Општа уредба свију црквених уредаба гледе тајне крштења налази се у следећим речма самога Сиаситеља: Шедше наВчите нса газмкн, крест /мре во има Отца и Омна и ска = таго Д8\а (Мат. 28. 19). Овим је речима утврђено, да је сваки, ко.ји хоће да ирииада заједници Христовој, неизоставно дужан крстити се и да право вршења ове тајне принада власти апостолској, која са чува у цркви непрекидним прејемством. У наведеним речима изражен нам је и видљиви начин (форма) крштења — погружавање (ратга^<твд) и тајанствена сила његова, која се налази у освећујућем призивању лица пресвете Тројице; у њима нам је уједно саопштен и неопходни услов за иравилно вршење ове тајне — одељено, засебно призивање (изговарање) сва три лица Божја. Апостоли вршећи иоменуту заповед Спаситељеву, нодробније су је објаснили и иредали Цркви путем својих позитивних (написаних) правил^ и усменога предања. Васељенска је Црква сачувала та правила и предања и заштитила ихјаод каквих год изменб, снабдевши их сзојим подробним и тачним одредбама. У православној Цркви крштење се врши погружавањем тела у воду три иута, уз при-

С ТР . 127.

зивање Бога Оца, Сина и Светога Духа. По учењу иравославне Цркве крштење се сматра за духовно препорођење човека и као таково оно има нсизгладиви карактер.') Према томе се крштење, ако је једном правилно извршено т. ј. ако је крштени три пута погружен у води у име пресвете Тројице, и ако су речи: во и/М/А Отца, и Оуна и Ок. изговорене при крштењу по тачном разумевању нравославне саборне Цркве — не може и не сме поновити. Оно се не може поновити ни тада, када неко падне у јерес или и у само безверје, пак се ионово врати у крило свете православне Цркве. 2 ) По црквеним правилима, свештеник, који би иовторио правилно крштење, лишава се чина (аиост. прав. 47). Форму крштења одредио је сам Исус Христос, говорећи о погружавању, (које је изражено у речи крштење) у име Оца и Сина и Св. Духа. Осим тога и св. апостоли су тачно определили форму крштења следећим својим иравилом: „Енкскоп или свештеник, који не крсти но установи Господњо.ј, у име Оца и Сина и Св. Духа, или који при једном тајнодејству не погрузи (загњури) три пута, него један пут: нека буде свргнут" (апост. прав. 49. и 50.) Света православна Црква је сачувала ову форму крштења најтачније, и не дозвољава ју ни у чему измењивати због тога, што је ову форму одредио сам Исус Христос и свети апостоли, и због тога што се у њојзи изражава битност и сила ове тајне. 1.) Према томе видљиви начин крштења састоји се у погружавању тела у воду. Држећи се чврсто примера Сиаситељева, који се сам крстио у Јордану погружавањем, а тако исто следујући и примеру светих апостола, који су истим начином крштавали и у својим позитивним правилима утврдили поменути начин кршгавања, православна га Црква никада није измењивала, нити је други какав начин заводила, као н. пр. крштење преливањем. После апосголских правила о ногружавању, говори о њему у својим иравилима други васељенски сабор и свети Василије Велики, који га назива иочешним (изначалнћшх) предањем Цркве. (Вас. В. прав. 91.) У опште стара васељенска Црква, у свима својим одредбама, 1 Мсповедаље источ. патр. 1672 — 1723. чд. 16. 8 Нравоел. исгговедаље пит. 102. — Испов. патр, и чшп. присоединениа кт. Церкви иновбрцев-в.

„ОРПСКИ сион*