Srpski sion

С тр . 130.

„ОРИСКИ СИОИ.

Бр.

(Промоција) За докторе целокупне медицине промовисани су на Бечком универзитету Мане Трбојевић родом из Метка у Лици и Лаза 11оповиИ, син професора наше Кардовачке Гимназвје г. Стевана Поповпћа; а на Градачком универзитету Душан Спкрта из Ковиља. На Загребачком универзитету промовисан је за доктора права Мане Десиот , царинарски чиновннк у Загребу. (Ко хо&е борбе ?) У прошлом броју демантовали смо, као неистину, Србобранову вест да је Саб. Одбор понишгио радљу Епархијске Скунштине Пакрачке. „Србобран" је тај деманти наш прештамиао, и то је добро урадпо. Но место да се извипио ради донашања неистините вести, „Србобран" је у 40 броју донео уводан чланак: „Хоће ли борбе?!" Чланком тим, који пунпм анимозитетом безобзирце неправедпо напада на високопреосвештенога г. епискоиа Пакрачкога, „Србобран" је своју кривицу сасвим утврдио и изван сваке сумње ставио. Без икаквог позитивног основа, тек само новодом тим што извештај о раду нрошлог заседања Саб. Одбора ннјениу „С. Сиону" ни у „Брапику" изашао, оклеветао је н „Србобран" Сабор. Одбор, да „крије свој рад", да „бега од светлости". Ту је клевету поновио и после нашег разјашњења те ствари; зар у опозиционој ватри својој неспособан да пресуди: шта „изазива трзавице и у«рујаност у народу", да ли непубликација извештаји о раду Саб. Одбора, којн су и тако увек досада непотпуни били, или малициозна демагошка клевета, да Саб. Одбор „крије свој рад од света". И још му је криво што и „Срп. Сион" неће у његово друштво! Своју клевету поновио је „Србобран" зато, да њоме образложи своју неистину о измишљеном поништавању рада Епарх. Скунштипе Пакрачке. Унпкук образложења! „Србобран" признаје, да од никога иије ни бар чуо шго о таквој судбини тога скупштинског рада. Него, села браћа једнога сумрака у редакцији Србобрановој, па овако умовала: „У седнице енархијских власти Пакрачких позивају се стари чланови и т. зв. супститути, а не новк, које је изабрала прошла епарх. скупштина." Метили нрст на чело, па штоидирали и даље, као оно Јурек Загорец: „Шта то може друго бити него да је рад епарх. скупштине уништен ?" Кад, али једном брату кресну: хеурека! „Тако ће и бити, јер зашто би иначе Саб. Одбор крио свој рад." И то је било „довољно већ само по себи да изазове сумњу и неповерење", а та сумња и неповерење је родољубивој редакцији Србобрановој „довољно већ само по себл" било, да завитла клеветом и по Саб. Одбору

и по једном епиекопу, да изазива на борбу, да прети и „најоштријом борбом и шта вам свега у том комичном чланку није написапо, а што је све један доказ више: какво је наше опозиционо „јавно мњење", какви су његови органи, како се по аиа озбиљно мисли, родољубиво осећа п — иаиетно пискара. На све то у Србобрановом чланку имамо рећи ово: И ако је „Србобран" у једној белешци својој о Епарх. Скупштиии тврдио, да се високонреосв. г. епископ Пакрачки изражавао, да закључци те скупштпне неће бити одобрени, иије му ништа сметало, да после тога у номенутом чланку прозанати, како се „у Пакрацу све нешто крије, таји, шушка". Слично онои који је впдео 100 зецева, а нанослетку признао да је само нешто шушпуло. Нека нам „Србобран" каже: ко је и кога је питао о судбини рада Епарх. Скупштине ? Од толиких скупштинара, старих и нових чланова, није још ни један запитао високопреосв. г. епископа за судбину тога рада. Нека „Србобран" онда каже: шта „та појава значи ". Каквом се у тој појави приказује „пнтелигенција и народ у Па крачком владичанству" ... А да су питали кога треба питатп, ваљада би се ма ко смпловао да н „Србобрап" о томе извести, те га сачува од курпозног чланка у 40. броју његовом. У осталои, зар уреднвк „Србобранов" није члан Еиарх. Скупштнне. Па зар ни он пикога не запита?! Чудна ми света! Зато се с пута и силази. „Србобран" умује, „да је еиархијска управа Пакрачка, без обзира на доцнију одлуку Саб. Одбора, требала позвати у сједнице и нове чланове епарх. властн" итд. То је, видите, по „ кинеским ' автономним појмовнма. Јер, како се могу извршитп закључци, који подлеже претходном одобрењу више власти, без тог одобрења а још мање, кад је иризив иротив тога рада иоднесен. Наравски, тако пишу „автономии Кинези", који неће да знајузаникакву „бирокрацију". А ако се тиме изазивају „трзавпце и узрујаности" у народу, то ва те трзавице одговорност пада на новине, као што је „Србобран", а не на бирократе који ћуте и чекају на законито решење. 1) Наименованих а супститута нема у Пакрачкој Епархији, него се супститути изабнру у седници од иравих чланова. Дакле, ко хоће борбе?! Они, којн пишу безсмислене чланке као што је „Србобранов". —