Srpski sion

Стр. 226

„СРИОКЈД СИОН .»

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Општински намет на парохијске сбсије.) У зваиичном делу доносимо наредбу кр. земаљске владе одела за унутарње нослове у Загребу, којом се наређује, да су свештениди дужни плаћати општински намет на парохијске сесије. Против ове наредбе, која веома терети свештенике једним новим теретом, а њиме крњи и смањује редовну и осповну плату њихову, као што дознајемо, жалиће се наше свештенство све три дијецезе у краљевинама Хрватској и Славонији п нотражиће, својим путем и начвном, да се та наредба обустави, а онда и пзван крепости стави. Као што смо извештени, свештенство Архидијецезе Карловачке донеће у том погледу одлуке своје на овогодишњим протопрезвитератским зборовима, приликом овогодишње своје исповеди. — Ми ћемо у своје време саопштити све што се на ову ствар односито буде. А да наш извештај што потпуннји а за саму ствар и што кориснији буде, молимо браћу свештенике, да нас о тој ствари брзо и тачно изволе извесгити. У Србији (Нов Устав.) Дана 6. (19.) априла о. г. у 10 сахати пре подне, прокламовао је Краљ Србије Њ. В. Александар I. нов Устав, који је удешен споразумом највиђенијих људи у Србији, под руководством Краљевим. Прокламовање Устава извршено је на свечан начин у великој дворани новога Двора, а у нрисуству Њ. В. Краљице Драге, краљевске владе, црквених ноглавара, црквених и војних великодостојника и многобројних представника народних. (Велика Школа.) Указом од 28. пр. м. постављени су у Великој Школи: за редовнога ирофесора међународнога приватнога права и грађаиског постунка Живојин ПериЛ, ваиредни професор; за редовнога професора зоологије др. Живојин Ђор/јевиН, ванредни професор; за ванреднота професора ботанике др. Љујо АдамовиЛ, учитељ језика гимназије Краља Александра I.; и за ванреднога професора грчкога језика и лптературе др. Василије ЋериЛ, доцент. За доцента кривичнога судскога поступка у иравноме факултету ностављеи је др. Божа МарковиЛ. У Грчној. (Жалооно стаае и изглед на лепшу буду!НООТ). У врло жалосном стању налази се црква у краљевини Грчкој. Црквени живот пун је мана

и недостатака. Митрополит Атински и његов Св. Синод труди се додуше да их што пре уклонп, али увек скоро узалуд. Узрок је томе, што се положај цркве сматра као функција државног строја и без икаквих нривилегија. Црквени послови зависр у свему од министра за црквена дела. Без његова учешћа Св. Синод грчке цркве не може апсолутно ништа остварити. Па кад се узме на ум, да се шнистри црквених послова сваки час мењају, а при том да је црква слабомоћна, то се даде лако замислити, зашто се грчка црква не може да ослободи својих давнашњих унутрашњих трзавнца. Отуда је и то, што се већ 10 год. не нопуњују упражњене епископије, којима врло неуредно управљају епархијскп епитропи са месним свештенством. Отуд је и то, што религиозни живот народа иада на најнижи ниво. Свештенство које живи у екопомској зависности од народа, нема довољио оне моралне снаге и авторитета, које би требало да има. Манастири су данас место свађе, препирке и спорова, који опет рађају злобу и завист међу калуђерима, те се тиме подривају нравила монашког живота. Даље, држава редовно сваке године побира 300 хиљада драхми од цркава и манастира. После грчког устанка 1821. год. кад је Грчка краљевипом проглашеиа, конфисковала је држава у своју корист велика имања од 412 манастира, што но рачуну митрополита Атинског Прокопија износи 20 милнона драхми, од којих је на црквене потребе издато 10 милиона, а осталих 10 на државне потребе. У пнтересу нравде требала би држава да од тих новаца помогне оснивању специјално црквене касе. Данашњи министар црквених посала Стаис обећао је своју помоћ при остварењу црквених рефорама, на којима се данас ради, те се отуд можемо надати, да ће се положај цркве у краљевству грчком што пре изменити и на боље поћи. „Странникт.." Разне белешке. (Друштво за уједивење ХришБана свију назива и имена). Свима је добро познато, да развитак сектанства нигде нема плоднијег ноља него у Енглеској. Главни узрок томе јесте индивидуализам тамошњег народа, који више свега ставља личну слободу. Црква се ноштује само тамо, где је црквени и друштвени принцип стављен над принципом личним и где ноједина личност приноси своје интересе на жртву интересима опћим. А тога тамо мало има, јер је тамо личносг преча од свега. Црква се обара, а секте рнсту као печурке после кише. То неморално стање баца у бригу све оне, који још нису толнко обневидили, да не појме вредност