Srpski sion

^°х°ч

Год. XI

Број 15

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТ0Н1ШЕ ППТРЕБЕ ВРПСКЕ ПРАБОСЛАВНЕ ШИТР0П0ЛИ1Е КДРЛОВАЧКЕ

ВДАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован Јеремић

У Ср. Карловцима у недељу 15. априла 1901

ЗВАНИЧКИ ДЕО. По овлаштењу Његове Светости правоелавнога Архиениекопа Карловачкога, Митрополита и Патријарха српског, нреузвишенога гоеподипа Георгија БранковиЛа, благоизволело је Његово Високопреосвештенство господин Епископ Бачки Митрофан ШевиЛ рукоположити у Новом Саду свршенога богослова Василија Јанковића дана 1. (14.) анрила 1901. за ђакопа, а дана 2. (15.) априла и. г. за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Студије и критика на пеихофизички монизам. Докторока диеертација Дра Бошка ПетровиЋа. (Наставак.) Опде нам дакле сам Бупт очитује, да паралелизму, чији преставници га зову „емпиричким постулатом", није ударен емпиричан основ. Гдекоји ставови стоје баш у очитом противусловљу са очигледним истинама. Мишљење, да су све снаге у природи механичке и као такове

да су оне креташе, почива на замењивању спољашњих чулних својстава ствари са унутарњима, материалних делатности са узроцима ових. Паралелисте су заменили и иобунили само кретање са узроцима кретања. Тај пример имадемо баш код топлоте. Они су топлоту схватили као кретање, јер ми топлоту опажамо са кретањем. И друге природне снаге су из истог разлога механизирали, јер их ми само кроз кретање, дакле помоћу механичких фактора опажамо. Овде су измењени учини са узроцима, природне снаге као узроци са кретањем као учином, идентифицирана су два сасвим разна појма, о чему ћемо доцније имати прилике опширније проговорити. Са досад наведеним аргументима парилелизму није испало за руком, да своме начелу о немогућности међусобног утецаја душе на тело и обратио удари темељ на емпиричким подацима. Према нашем досадањем доказивању ни принцип одржања снаге и каузалности не даје материал за то. Основно начело паралелизма према томе не налази никакове потврде од стране природних наука, на