Srpski sion

„СРПСКИ

(МО#. 4

С тр . 525.

дан био свечани дан, одређен за посвећење новвх плодова и како је за Господа узет педесети део од Мидиамског победничког плена (4 Мојс. 31.). Ти ћеш даље наћи да је Аврам са 300 слугу Содомљане победио а Гедеон са 300 људи, који су воду са језиком локали Мидиамде надвладао. Врата пак не беху с прочеља и не од озго, него постранде направљена, јер беше време Божјега гњева; јер је дан Господњи дан страха, дан жалости и тескобе. Истина чини се, да ће се некоји снасити али многи пропадају пред судом њихових дела. Косо беху врата намештена, да се збуде она реч пророкова. Ако ми изиђете на супрот и ја ћу вама с гњевом изаћи на супрот" (3 Мојс. 26, 27—28). Уз то ћемо још да споменемо, да је доњи под био раздељен у две а горњи у три преграде, а тиме се могуће хоће да покаже оно што апостол говори: „Да се у име Исусово поклони свако кољено оним, који су на небу и на земљи и под земљом". (Фил. 2, 20), и не треба ли на слику ковчега да се гледа, како они, који су по речима апостоловим под земљом нижи степен заузимали него сви остали и како они на земљи над љима стоје али с њима граниче, како напротив споменуте три преграде све оне означују, који су како он каже у небу и чије су заслуге особито истакнуте код оних, који су се по речима апостола Павла успели до трећег неба. Гнезда, којих има велики број означују многе станове у кући очевој. А што се спомињу дивље животиње заједно са питомима и другим разноликим бићима, та нас слика подсећа на оно, што каже пророк Исаија: „У царству Христовом лежаће вук уз јагње и рис уз јаре и лав са говечетом ићи ће на пашу заједно, а њихови млади гристи ће заједно сламу и мало дете водиће их — без сумње таково, као што га Господ мисли кад каже: „Ако се не повратите и не будете као деца, неће те ући у царство небеско (Мат. 18. 3.) — и своју руку пружати у шпиљу Василиска и неће му ништа шкодити. Или се нак мисли она слика за коју каже Петар, да се већ сада у цркви налази, када спомиње, да је видио лице у коме су све четвероножне и дивље животиње земаљске и све птице небеске сједињене у ланеном шгатну вере, које је било на крајевима скопчано за јеванђеља.

Пошто је ковчег, кога смо покушали да опишемо, по Божјој заповести морао бити провиђен не само са две преграде, него и са три, то ћемо да се потрудимо, да дадемо божанственој заповести и треће тумачење. На пред споменута тумачења су исторична и она су уједно као основ постављена најприје. Исто тако развијени други мистички смисао беше узвишенији и знатнији, а сада ћемо да покушамо ако нам за руком пође, да изложимо трећи, морални смисао. Чини се да и то није без тајанственог значења за само тумачење, које ми подузимамо, што нису споменуте само две преграде или само три а даље ништа, него споменутим двема преградама долазе још три. Јер три преграде значе троструко тумачење. У Св. Писму није увек иробитачно држати се само историјског смисла, јер се може лако погрешити. Када се н. пр. каже: „Трње расте у рукама пијонаца" (Приче 26, 9) или када се говори о градњи Соломонова храма: „Није се чуо чекић ни секира у кући Божјој" (1. Цареви 6, 7). Ради такових и сличних места беху у ковчегу направљене не само три него токођер и две преграде, да знамо, да се у Св. Писму не садржи увек троструки смисао, јер историјског нема, него је таково кадкада само за двоструки смисао. Иокушајмо дакле пружити и трећи смисао са гледишта моралнога. Када когод уз умножање грехова и уз валове опачина може да се окане пролазних и несталних ствари и да реч Божју и небеске заповести чује, тада тај прави у свом срцу ковчег спасења и освећује, да тако кажем, своју унутрашњост за књижницу божанствене речи и придоноси к томе дубину, ширину и дужину, веру, наду и љубав, јер се вера на тројство протеже дужином његова живота све до у вечни живот. Ширину оснива он на осећају љубави стрпљења и доброте. Висином наде уздиже се к небеском и надземаљском, јер док он по земљи ходи, има свој пут у небу. Цео свој живот управља он к једној цељи, јер зна, да додуше: „Сви трче али један добива дар" (1. Кор. 9, 24.), на име који се није забављао разноликошћу мисли и несталношћу смисла. Али ову библиотеку не прави он из суровог невоздјеланог материјала него из квадратних правилних гредица, т. ј. не из сииса световних писаца него пророка и апостола, јер то су